Srbija je juče preuzela predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (Oebs) i time je postala prva zemlja bivše Jugoslavije na čelu ove organizacije koja okuplja 57 zemalja. Ovo predsedavanje dolazi u veoma komplikovanom trenutku, kako za samu Srbiju, tako i za evropske prilike. S jedne strane Beograd ima svoj unutrašnji zamrznuti konflikt na Kosovu, a pripalo mu je i da bude most u rešavanju ukrajinske krize koja se već uveliko naziva novim Hladnim ratom između Zapada i Rusije.
Zvanično predsedavanje započeće prvom sednicom Stalnog saveta Oebs, zakazanom za 15. januar u Beču. Tada će šef srpske diplomatije Ivica Dačić, kao predsedavajući Oebsa, još jednom predstaviti prioritete za 2015. godinu. Srbija je predsedavanje Oebsa preuzela od Švajcarske s kojom je, što je po prvi put učinjeno, dogovorila konsekutivno predsedavanje. Švajcarska je sa Srbijom uskladila prioritete i izrađen je dvogodišnji plan koji treba da osigura kontinuitet preduzetih mera, a koji će biti primenjen i tokom 2015. godine. Konsekutivno predsedavanje dve zemlje je nešto potpuno novo u istoriji Oebsa, čiji statuti ne dozvoljavaju zajedničko, već koordinirano predsedavanje koje pruža jedinstvenu šansu da predsedavajući planira na duži period.
Inače, u Oebsu prioritete određuje država koja predsedava, što je specifičnost ove organizacije u poređenju s drugim međunarodnim institucijama. Ni u jednoj drugoj međunarodnoj organizaciji predsedavajući nema tako jaku ulogu kao u Oebsu.
Osim predsedavajućeg, jaku ulogu ima i Trojka Oebsa, koju od 1. januara čine Srbija kao aktuelni predsedavajući, Švajcarska kao bivši i Nemačka kao budući predsedavajući.
– Srbija će imati veoma ozbiljnu dužnost, a to da je da se trudi da bude kredibilan predsedavajući koji ima poverenje svih strana i koji će preduzimati mere i korake u pravcu deeskalacije sukoba i konflikata koji postoje od Vladivostoka do Vankuvera – istakao je nedavno Ivica Dačić.
On je podsetio da će 2015. godina srpskog predsedavanja Oebsa, biti važna jer će tada biti obeleženo 40 godina od Završnog akta iz Helsinkija.
– Nameravam da odmah na početku predsedavanja razgovaramo sa partnerima u Oebsu o nastavku procesa Helsinki plus 40 – rekao je ranije Dačić i naveo da Oebs ima misije i da je u raznim oblicima prisutan u 14 zemalja.
On je najavio da će Srbija formirati radnu grupu koja će se baviti pripremama za sastanak Ministarskog saveta zakazan za 3. i 4. decembar u Beogradu. Na tom sastanku učestvovaće 57 ministara spoljnih poslova država članica Oebsa, kao i predstavnici 11 partnerskih država s Mediterana, iz Azije i Australije.
Kurc: Važno iskustvo Srbije
Sebastijan Kurc, ministar inostranih poslova Austrije, zemlje koja će predsedavati Oebsom 2017. godine, u intervjuu "Vestima" je ocenio da iskustvo Srbije, tokom predsedavanja Oebsa, može biti važan doprinos u rešavanju ukrajinske krize, te je podvukao da Srbija, pod premijerom Aleksandrom Vučićem, već duže daje doprinos rešavanju starih konflikata na Balkanu.
– Težište srpskog predsedavanja, kao što je uključenje mladih ili fokus na razvoj zapadnog Balkana, smatram posebno pozitivnim jer odgovara i težištu austrijske spoljne politike – kazao je Kurc.
Nemoguća misija
Ljiljana Smajlović, glavni urednik "Politike", nedavno je u svom autorskom tekstu napisala da će se predsedavajući Oebsom, a to će ove godine biti Srbija, naći pred gotovo nemogućom misijom da obezbedi ulogu poštenog posrednika u ukrajinskoj krizi.
– Kakvi su naši izgledi? Sumnjičavo će nas motriti Zapad, koji se plaši da ćemo prebeći Putinu, ali će nas popreko gledati i Rusi, koji se plaše da ćemo ih izdati Zapadu. Koliko Srbija može da pomogne očuvanju mira? Možda i može, ako se zaista bude držala uloge malog, poštenog brokera, ukoliko ne bude pokušavala da bude veliki igrač ili da zastupa nekog od velikih igrača i ako ne stane na stranu neke od velikih sila – napisala je Ljilja Smajlović.
