Zapadni obruč oko Srbije se sve jače steže na pitanju ukrajinske krize, a sudeći prema stavovima Vašingtona koje su u srpsku prestonicu doneli američki senatori Kris Marfi, Džin Šejhin i Tom Tilis, Beograd treba da uskladi spoljnu politiku sa EU i da učestvuje u zaustavljanju “ničim izazvane invazije” Rusije na Ukrajinu. Da postoje stalni pritisci na Srbiju ne krije srpska premijerka Ana Brnabić, a diplomata Zoran Milivojević objašnjava za “Vesti” da je odnos prema ukrajinskoj krizi, za SAD “kriterijum svih kriterijuma” i da kada je reč o tom prioritetu, u ovom trenutku “nema gledanja kroz prste” nikome, pa ni Srbiji.
U obraćanju senatora novinarima je, kaže, sve rečeno. Uz, kako ističe, vidan interes SAD da grade ekonomske odnose sa Srbijom, s pečatom koji im je dao Vašingtonski sporazum, pokazana je i nesporna podrška EU integracijama, ali je iznet i prioritet u političkoj viziji SAD sa očekivanjem da ga Srbija poštuje.
– Jasno su nam stavljene do znanja tri stvari, a prva nedvosmislena je da se Srbija priključi Zapadu u uvođenju sankcija Moskvi. Pitanje Kosova je druga, i tu stav SAD nije promenjen, podrazumeva nastavak dijaloga i normalizaciju odnosa na bazi međusobnog priznanja, a kako smo videli dele stav Srbije o poštovanju Briselskog sporazuma i Zajednice srpskih opština – kazao je Milivojević i kao treću stavku naveo evroatlantske integracije koje podrazumevaju da će pritisci na Srbiju biti nastavljeni u smislu ispunjenja svih ključnih kriterijuma zapadne i politike SAD.
On kaže da je za SAD sada “kriterijum svih kriterijuma”, upravo postavljanje prema Rusiji i Vašington će, prema tome meriti sve ostale stavove u odnosima sa Srbijom.
Politički analitičar Dragomir Anđelković upozorava da ključni evroatlantski centri moći i sa njima povezani regionalni srpski oponenti pokušavaju da iskoriste sukob na istoku Evrope kako bi Srbe perfidno naveli da sami sebe unište.
– Na Beograd se vrši pritisak da se zbog tzv. EU perspektive i privredne saradnje sa Zapadom distancira od Rusije, s ciljem da se po principu bumerang efekta primarno naudi Srbima, a ne Rusima. Traže da se odreknemo sebe, pričajući nam da treba da se solidarišemo u vezi sa Rusijom koja od nas ne traži ništa, osim da budemo korektni – istakao je Anđelković na tribini posvećenoj ratu u Ukrajini.
Srbi će, kako je ukazao, bespogovornim priklanjanjem Zapadu legalizovali sve u šta su zapadne sile bile umešane tokom ratova 90-ih, poput hrvatske zločinačke operacije “Oluja”, NATO agresije na Republiku Srpsku i Srbiju i otimanja KiM.
Pritisci na Srbiju su ogromni i svakodnevni, izjavila je premijerka Ana Brnabić uz napomenu da je međunarodno pravo jasno, a da je druga stvar to što ga sve sile sveta upotrebljavaju na način kako im odgovara.
– Malu zemlju teritorijalno, kakva je Srbija, brani međunarodno pravo i ono je potpuno jasno. Volela bih da onako kao što neki poštuju teritorijalni integritet Ukrajine i pozivaju se na međunarodno pravo, na isti način poštuju teritorijalni integritet Srbije – kazala je Brnabićeva.
Senatori su u Beogradu razgovarali sa premijerkom i predsednikom Srbije, a u Ambasadi SAD su održali konferenciju za novinare na kojoj su istakli da Srbija, ako sebe vidi na evropskom putu mora da uskladi politiku sa EU. Senator Kris Marfi je poručio da razume istorijske odnose Srbije i Rusije, ali se nada da će Srbija zajedno sa ostalim demokratskim zemljama učestvovati u partnerstvu da se zaustavi “ničim izazvana invazija” na Ukrajinu.
– Nadamo se da ćemo moći da budemo uz Srbiju narednih nedelja i meseci da bi SAD i UN poslale tu jasnu poruku Rusiji – dodao je Marfi.
Senatorka Džin Šahin je rekla da će Srbija i SAD nastaviti razgovore o sankcijama Rusiji, a senator Tom Tilis da svi zapadni saveznici moraju biti ujedinjeni da se Rusija pozove na odgovornost.
Upitno vezivanje za Kinu
Džin Šehin je ukazala na važnost Zapadnog Balkana za SAD, posebno u vreme koje je kritično za evropsku istoriju.
– Svaka zemlja da odluči da li je pametno da svoju bezbednost vezuje za Kinu – rekla je ona, a senator Tom Tilis je na pitanje o isporuci kineskog oružja Srbiji rekao da, ako nastavi da se kreće u pravcu EU, stvari mogu biti mnogo komplikovanije u zavisnosti od toga odakle nešto stiže.
Neutralnost ugraditi u Ustav
Dragomir Anđelković je mišljenja da u Srbiji neutralnost treba ugraditi u Ustav i na ustavan način uvoditi sankcije, što znači da to ne može da se radi bez odluke UN pošto bi to bila mirnodopska agresija.
– U slučaju da se okrene Zapadu nauštrb Rusije, Srbija više ne bi imala pravo da insistira na Dejtonu, niti da govori da je Kosovo oteto. Zato je važno uvek imati na umu da su srpski nacionalni interesi nedeljivi i da treba da se brane u celini – poručio je, između ostalog, Anđelković.
