Srbiji se otvaraju velika tržišta za izvoz svinjskog mesa.
Najviše tovljenika gaji se na prostoru Mačve. Samo farmeri iz Badovinaca godišnje isporuče 200.000 tovljenika. Mogli bi, kažu, i više uz jeftiniju stočnu hranu i bolju cenu za meso, piše RTS.
Lazar Vračarić jedan je od većih farmera u Mačvi i za godinu dana tržištu isporuči preko 6.000 tovljenika. Iako ima sopstvenu mešaonu, Lazaru su komponente za stočnu hranu i prasad sve skuplje. Obrađuje 20 hektara zemlje, mogao bi i morao 10 puta više. Uz pomoć države, obnovio je poljoprivrednu mehanizaciju.
– Uzgojem svinja moja porodica se bavi 20 godina. Zahvaljujući tome uspeli smo da razvijemo moderno gazdinstvo. U poslu je bilo i dobrih i loših godina. Ovo je jedna od lošijih. Cena tovljenika je trenutno niska. Mislim da je ovo trenutna situacija i očekujem porast cene. Moramo da se borimo i dugoročno razmišljamo svi mi koji na selu živimo od stočarstva – kaže Lazar Vračarić.
Na prostoru bogatićke opštine je preko 200.000 tovljenika, a čak 90 posto stanovnika bavi se poljoprivredom.
– Ono što mi u ovom momentu radimo jesu subvencije za osemenjavanje priplodnih goveda, ali i sufinansiranje kamate na kredite – ističe Milan Damnjanović, predsednik Opštine Bogatić.
Farmerima koji imaju više od 500 tovljenika ubuduće će pomagati stalni izabrani veterinar. Cilj je da što manje ljudi ima pristup životinjama i da se obezbedi zdravstvena sigurnost.
– Naš posao je da preduzimamo preventivne mere i zato ćemo preduzeti dve različite stvari. Zabranićemo da se po ćoškovima prodaju svinje i prasad, a sa druge strane postavićemo ovde kontejnere potpuno besplatno, na prostoru Bogatića, da se odvozi animalni otpad. Mi imamo ozbiljne trgovinske sporazume i sa Evropskom unijom i sa Rusijom da bismo se ovako igrali i ponašali kao da smo iz 19. veka – ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Ministar je farmere upozorio da afrička kuga svinja, ako se ne iskoreni, može predstavljati veliki problem za izvoz mesa, pa i ugroziti realizaciju sporazuma o izvozu na platežno dobra tržišta Vijetnama, Indonezije i Kine.
Pa da “Mogli bi, kažu, i više uz jeftiniju stočnu hranu i bolju cenu za meso”. Neko je glup da radi za njih a oni da profitiraju. Zemljoradnik da okreće zemlju i da im prodaje hranua bud zašto a oni da prodaju meso po skupljoj ceni. Baš su naivni. Pa kad je toliko laka proizvodnja hrane neka je sami proizvode da bi više zaradili. Sramota, uvek im nešto fali. A šta tek da kaže onaj koji treba da kupi to meso a nema mogućnosti i ništa mu ne preostane kad plati mesečne troškove dažbina. Ješ će meso samo u proleće kad nabere puževe.