Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača i teško da će u narednih pet godina problem biti ublažen, izjavio je izvršni direktor Udruženja drumskog saobraćaja “Srbijatransport” Goran Aleksić.
Srbija treba da „proizvede“ bar 4.000 profesionalnih vozača na godišnjem nivou, rekao je Aleksić.
„Hiljadu vozača treba da dođe iz srednjih stručnih škola, a tri hiljade iz sistema iz društva kroz Centre za stručnu profesionalnu kompetenciju“, rekao je on.
Naveo je da novim zakonom snižena starosna granica samo za one koji prođu izuzetno kvalitetnu obuku.
„I oni će do pune starosne granice – vozači kamiona do 21 godine, a autobusa do 24, moći da rade samo u nacionalnom saobraćaju“, rekao je Aleksići naveo da tu kvalitetnu obuku kreira Agencija za bezbednost saobraćaja.
Prema njegovim rečima, u Srbiji sada postoji 26 centara za stručnu profesionalnu kompetenciju.
„Mislimo da ćemo vrlo brzo imati više od 60 čime će biti pokrivena cela Srbija. Ranije je obuka trajala sedam sati teoretske nastave i 15 sati vožnje u autoškoli. Sad traje 140 sati, to je temeljna obuka koja uči mlade kako se vozi u krivini, po kiši, uzbrdo, nizbrdo, kako se održava vozilo“, rekao je Aleksić.
On je naveo i da transportna privreda ima izuzetno kvalitetnu saradnju sa ministarstvima građevinarstva, saobraćaja, unutrašnjih poslova, Agencijom za bezbednost saobraćaja.
„Moramo ozbiljno da razmišljamo o povećanju zarada. Zarade koje su već dovoljno velike stvoriće atraktivno zanimanje koje će Srbiji obezbediti dovoljan broj profesionalnih vozača kako bi ispunili zahteve prozivodne privede, industrije i građana“, rekao je on.
U Srbiji, kako kaže, postoji 175.000 licenciranih vozača, od čega je deo u inostranstvu, dok se deo bavi taksi prevozom.
„Procenjujemo da je angažovano oko 100.000 profesionalnih vozača i taj nedostatak od 20.000 vozača, koji se kumulirao godinama ogroman je“, rekao je on dodao da je MUP prihvatio sa velikim razumevanjem njihovu inicijativu, a što postoji u EU – snižavanje starosne granice zbog nedostatka profesionalnih vozača.
Prema njegovim rečima, sada postoji nedostatak konkurencije i selekcije.
„Više nema rigoroznih kontrola, psihotestova, jasno je da je ugrožena i bezbednost saobraćaja i sama delatnost, jer nama ko da radi. Veliki uzrok toga je što su profesionalni vozači otišli u inostranstvo u zemlje koje su na vreme sagledavale potrebe svoje privrede i donosile mere koje su im u interesu, i sada su naša država, naša vlada i naši ljudi u institucijama prepoznali da moraju da donose mere u interesu privrede i društva“, rekao je on.
Odmah se sa B može polagati za D kategoriju, naveo je i dodao da žene sada lako mogu da upravljaju autobusima, menjači su automatski, udobni su za vožnju, a zarade prilično visoke.
Prema njegovim rečima, neko ko radi za minimalac, ako je zdrav i sposoban može da pređe i da radi daleko kvalitetniji posao nego što sada radi.
Aleksić, na pitanje koliko vozača je u inostranstvu i kako to da smo došli do toga da naši vozači odlaze, a da nas voze stranci, kaže da kada neko ode sam da radi u Nemačku treba da zna da će tamo imati zaradu manju od lekara, profesora… jer su tamo usluge režije mnogo visoke.
Vozači u Nemačkoj nisu na ovakvom nivou zarada na kom su u Srbiji, i ostaje im relativno malo novca od 2.000 ili 2.500 evra kolika je plata, naveo je Aleksić i dodao da mora da se zna i da su kazne za prekršaje dramatično veće – od tri do 10 puta veće nego u Srbiji.
„Ima dosta vozača koji se vraćaju, posebno ako odu sami. Sam čovek kada ode u inostranstvo nije nikakva sreća“, poručio je Aleksić.
Podsetio je da u Srbiju dolaze vozači iz Indije, Šri Lanke, drugih krajeva i da prolaze korz veoma kvalitetnu selekciju.
