O pritiscima na Srbiju da se pridruži zemljama koje su uvele sankcije Rusiji zbog navodne umešanosti Moskve u rat u Ukrajini, ne ćute više ni srpski zvaničnici. Premijer Aleksandar Vučić tvrdi da je sve teže voditi spoljnu politiku Srbije.
– Znam da ima mnogo onih koji su za Ruse, ili protiv Rusa, onih za Evropu, protiv Evrope, i da se ljudi tako dele, ali mislim da, kada svi legnu u krevet i razmisle, dobro znaju da je Vlada vodila najbolju politiku – rekao je Vučić na konferenciji za novinare održane nakon vanredne sednice u Nišu pre dva dana. Tako je premijer priznao da je Vlada Srbije razapeta između prijateljstva i ekonomskih interesa sa Rusijom i svog zacrtanog strateškog cilja – članstva u Evropskoj uniji.
Juče je Vučić imao i neobično dug sastanak sa američkim ambasadorom Majklom Kirbijem u Beogradu. Mada je saopštenje šturo i sa nekoliko opštih mesta, nesumnjivo je da su u više od 90 minuta sastanka razgovarali o odnosu Srbije prema ukrajinskoj krizi kojim Vašington nije zadovoljan.
Prethodno je šef diplomatije Ivica Dačić kolege iz Vlade upozorio da "Srbija ne sme da bude najveća žrtva problema napetosti između SAD, EU i Rusije", ali je izostao precizan odgovor čemu će Beograd na kraju ostati dosledan i dokle će moći ovako da balansira?
Da se stvari više ne kriju pokazuje i to što je na sednici Vlade u Nišu Dačić predložio vanrednu tačku dnevnog reda o poziciji Srbije prema ukrajinskoj krizi. U prevodu, o pritiscima koji se vrše na Beograd tim povodom, a koji su dodatno pojačani nakon obaranja malezijskog putničkog aviona nad Ukrajinom. Ministar je zapravo sam sebe demantovao, jer je samo nedelju dana ranije nazvao "glupošću" medijske najave da će italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini srpskim sagovornicima preneti ultimatum Brisela da se do jeseni izjasni hoće li se pridružiti EU i SAD u kažnjavanju Rusije. Mogerini je istog dana kada je vlada 28. jula zasedala u Nišu u čast obeležavanja stogodišnjice austrougarske objave rata Srbiji, izjavila da se od Beograda očekuje da "u narednim nedeljama ili mesecima" poveća procenat usaglašenosti svoje spoljne politike sa politikom EU.
– Ozbiljnost krize u Ukrajini raste sve više iz nedelje u nedelju i jedini i najbolji odgovor je poruka koja će biti jaka i što više jedinstvena, a koju ćemo uputiti Ruskoj Federaciji – rekla je ona, odbacujući da se radi o ultimatumu, jer ta reč "ne pripada rečniku kojim govori EU".
Da li bi svi ti pritisci mogli dovesti do pada vlade, pitanje je koje se nametnulo nakon što je premijer u jednom momentu poručio: "Moraće neki da pronađu nekog drugog da bi vodio drugačiju politiku od ove."
|
DSS: Režim spreman da osudi Rusiju
Četiri deklaracije bez podrške Ne u lov na Putina |
