Prema njegovim rečima, uspeh posete je "umnogome odredio ubrzani ritam saradnje na najkraće staze", pa će u petak u Srbiju doći moskovski patrijarh Kiril, kako bi razgovarao sa rukovodstvom Srpske pravoslavne crkve i rukovodstvom države, i otkrio spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom u Beogradu.
O ŠešeljuRuski ambasador je ocenio da privremeno puštanje Vojislava Šešelja iz pritvora Haškog tribunala i njegov povratak u Srbiju predstavlja "svojevrsnu poruku kako funkcioniše sudski sistem" Tribunala, s obzirom da je Šešelj "11 godina proveo u pritvoru bez presude". |
"To je veoma važan događaj za bilateralne odnose, i nadamo se da će i ova poseta biti uspešna", rekao je Čepurin u beogradskom Medija centru, na okruglom stolu "Ukrajinska kriza: EU, Rusija, Srbija".
U vezi sa ukrajinskom krizom, glavnom temom skupa, Čepurin je rekao da se u njoj ogledaju "problemi svetskog poretka", i da se radi o
"tranzitnom periodu" ka novom dobu u kojem se dešava "distribucija globalnog balansa snaga".
Ukrajina je, prema rečima Čepurina, bila jedna od najbogatijih republika Sovjetskog Saveza, ali je posle njegovog raspada zapala u "težak period" tokom kojeg se tamošnje društvo "razvijalo u nekoliko pravaca".
Prema njegovim rečima, to su nacionalizam, odliv novca u džepove tajkuna i izvan zemlje preko of-šor kompanija, i prilaženje Evropskoj uniji "uz izgovor da će, jednom kad se tamo uđe, svi problemi biti rešeni".
O sankcijama RusijiU vezi sa sankcijama koje je Zapad na čelu sa SAD uveo Rusiji, Čepurin je rekao da su od kaznenih mera "najviše stradale Rusija i Evropska unija, a nisu stradali oni koji su ih inicirali".
Ruski ambasador je napomenuo da se njegova zemlja sada okreće saradnji sa "svojim prijateljima na istoku" i "razvoju svog (azijskog) istoka kako bi uvećala svoj bruto društveni proizvod i poboljšala standard svojih građana".
Kako je rekao, "Sibir i Daleki istok imaju ogroman potencijal i važan je njihov razvoj u narednim godinama", pored ostalog i zato da bi "evropski deo Rusije bio sačuvan", |
Čepurin je ocenio da je Ukrajina "važno pitanje za sve zemlje" sveta, a posebno za Rusiju, i da se na razvoju tamošnje krize mogu povući paralele sa bivšom Jugoslavijom i sa Kosovom.
Takođe je rekao da će se posle velikih žrtava na istoku Ukrajine videti da je toj zemlji potreban "unutrašnji dijalog" radi njene budućnosti, kao i za "rešavanje nagomilanih problema tokom njenog kontradiktornog razvoja".
Čepurin je ukazao na izgradnju gasovoda Južni tok kao na projekat koji može da pomogne Evropi "da živi bolje" i posebno naznačio da Rusija "nikada nije bila protiv Evropske unije".
On je napomenuo i da neke zemlje EU "vode svoju politiku", poput Finske i Mađarske, i da se ne slažu sa sankcijama, a da sankcije
"neće promeniti mišljenje Rusije u vezi sa Ukrajinom".
Čepurin je ocenio da Srbija "treba da gleda svoje interese" uz opasku da joj se "daje dva dinara, a brani joj se da gradi Južni tok" koji bi joj doneo "dve milijarde".
Takođe je rekao da je za rešenje ukrajinske krize glavno da se ispuni ono što je dogovoreno protokolom iz Minska, ali i da dođe do "inkluzivnog dijaloga" i da Kijev direktno pregovara sa liderima pobunjenih oblasti Donjeck i Lugansk sa istoka Ukrajine.
U pogledu NATO-a, Čepurin je ocenio da se radi o "atavizmu prošlih vremena" u koji se ulažu ogromna sredstva i ogromno ljudstvo "sa samo jedinim ciljem, a to je potiskivanje Rusije".
"Ali u uslovima nuklearne ravnoteže oni ne mogu ništa da učine. Šta se može uraditi sa podmornicom koja plovi ispod arktičkog leda? Besmisleno je ulaganje u stvari koje ne funkcionišu", rekao je ruski ambasador i ocenio da SAD ne mogu da reše mnoge probleme, među kojima je i borba protiv terorizma.