I tu prestaje priča iz statističkog registra. Sve ostalo je tužna priča naselja čije ime Dobroselica ništa im nije dobro donelo. Ono što nema u statistici je da je škola zatvorena pre 35 godina. A početkom pedesetih prošlog veka imala je više od 50 đaka. Poslednja rođena beba je sada već sredovečni muškarac, koji je napustio selo.
Do Dobroselice može da se dođe samo kad okopni sneg. Dobro terensko vozilo je obavezno jer put vodi kroz šumu i prelazi se preko bar pet potoka, vrzina i porušenih mostova. Scene koje izranjaju kada se ukaže Dobroselica podsećaju na scenografiju iz nekog istorijskog filma. Pored puta je niz starih, napuštenih kuća, neke su i polusrušene, obrasle korovom, bršljanom i čuvarkućama.
Tri grobljaU Dobroselici postoje tri groblja – jedno zvanično i dva privatna. Stari, patinirani spomenici svedoče da je u pretprošlom veku ovde živelo nekoliko stotina meštana. Njihovi potomci su otišli za boljim životom. Vraćaju se samo da sahrane svoje ostarele pretke, koji nisu hteli da napuste ognjište. |
Vodič kroz skoro napušteno selo je jedan Rekovčanin. U centru sela je škola, ali umesto rasporeda časova, na vratima su samo umrlice, jedna do druge. Jedna od učionica pretvorena je u prodavnicu. Ali ni ona više ne radi, već kombi iz obližnjeg Rekovca dolazi jednom nedeljno i prodaje osnovne namirnice. Malo meštana u kombiju kupi šećer, so, ribaće četke.
– Poslednji meštanin Dobroselica rođen je 1972. godine. Zove se Milivoje Živanović i poštar je po zanimanju – kaže naš vodič.
U nastavku sela su izlokani sokaci. Poneka ovca i svinja izleti između kuća i štala, ali čoveka nigde. Kuće su zakatančene. Jezive prizore dopunjuje ovnujska lobanja u staroj šerpi na vratnicama nečijeg imanja, koje je nekada bilo domaćinsko.
Objašnjenje zašto je ovo selo skoro nestalo može se naći u novinskim člancima. Struju su dobili tek 1988, a telefon je stigao 1995. godine. Naš vodič kaže da je već tada bilo kasno jer su se svi razbežali po okolnim gradovima.
Srbija, zemlja odlazećih |
Nekad su ovde porodice imale po desetoro dece. Za poslednjih pola veka, više od 90 odsto stanovništva je jednostavno nestalo. Pre desetak godina ukinuto je i biračko mesto u Dobroselici. Kad se neko razboli, potomci iz grada voze starce terencima lekaru. Hitnoj pomoći treba više od pola sata da dođe do prvih kuća raštrkanog planinskog sela. Autobus nikada nije zašao u ovu zabit. A i da ga ima, ne može da prođe lošim putem.
– Nekada je selo imalo ime Zloselica. Ali, jedan Turčin zadivljen gostroprimstvom seljana posavetuje ih da zbog dobrih ljudi i podneblja promene ime koje bi označavalo da je ovde dobro se seliti. Ko zna kako bi prošli da su zadržali stari naziv – kaže naš vodič.
K R A J
