Srbija, zemlja odlazećih (1): Smrt na birou, u grob na crno

Beskućnik Bratislav Stojanović iz Niša našao dom u grobu

 

U čak 1.500 naselja u Srbiji godišnje se ne rodi nijedno dete. U Crnoj Travi godišnje se rodi samo jedna beba. Od 157 opština u protekloj deceniji, pozitivan priraštaj stanovništva su imali samo Loznica, Požarevac i Grocka, dok su u Vojvodini sve opštine imale više mrtvih nego rođenih. Samo u jednoj godini, broj umrlih u odnosu na broj rođenih je u porastu za više od 30.000. U Srbiji je 2102. godine umrlo 102.533 ljudi, a rođeno 66.925.

Drugi alarmantan podatak jeste da se u zemlji godišnje obavi dvaput više abortusa nego što se rodi beba, čak 150.000, a rodi se u proseku 70.000. Ceh je da u zemlji ima oko 300 škola sa po samo jednim đakom.

Čuveni profesor Pavle Šafarik je 1840. godine zapisao da je broj Srba 5,5 miliona! Danas u Srbiji, prema poslednjem popisu, živi oko sedam miliona građana. Koliko je situacija ozbiljna, najbolje pokazuje podatak da je između dva popisa stanovništva Srbija zabeležila 290.000 umrlih više nego rođenih. Posebno su opustela sela, oko 50.000 seoskih kuća je napušteno, a 38 odsto seoskih domaćinstava siromašno. Čak 1.200 sela u Srbiji je pred gašenjem jer u njima živi po nekoliko starijih stanovnika. Staru i Suvu planinu zovu "starački domovi pod otvorenim nebom", a u Pirotskom okrugu, jednom od najvećih u Srbiji, opustelo je više od 8.000 kuća.

Zbog smrti je sa biroa rada prošle godine svakog meseca izbrisano je po 60 ljudi koji su tražili posao. Sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje na ovaj način je samo u 2013. izbrisano 735 ljudi, što je nešto više od jedan odsto od svih zvanično nezaposlenih u zemlji. Smrt "pomaže" državnoj statistici jer na birou iz godine u godinu rast broj ljudi starijih od 55 godina. Trenutno ih ima oko 75.000 (12 odsto), od kojih čak 8.000 ima diplomu više škole ili fakulteta.

Nije ni čudo da se danas Srbija nalazi na 92. mestu Indeksa neuspelih država u svetu. Faktori koji su odlučivali o poziciji neke države su: ljudska prava, privredni razvoj, zadovoljstvo građana, problemi s izbeglicama, nivo siromaštva, pravni sistem i sigurnost države, kao i socijalni, politički i drugi pokazatelji. Srbija je dobila ocenu: zemlja u opasnosti.
 

Samo tokom prošle godine u Srbiji je od srčanog udara umrlo oko 60.000 ljudi, a godišnje od svih uzroka umre približno 100.000 ljudi. Prema podacima Instituta za demografska istraživanja, Srbija je po stopi prevremene smrtnosti među prvima u Evropi jer ima izuzetno visoku stopu umiranja mladih i sredovečnih, prema poslednjim podacima, zbog prevremene smrti Srbija je izgubila 410.622 godine života. Od bolesti srca svakog dana umre 152 osobe, a svaki osmi umrli je bio u najproduktivnijim godinama života.

Gradska groblja su pretrpana, a mesta za sahranjivanje u pojedinim gradovima ima tek za narednih nekoliko godina. Svake godine 20 hektara zemlje ode za tu namenu, što odgovara površini od 40 fudbalskih stadiona. Toliko prostora treba za sahranu 100.000 ljudi. Najkritičnije je u Beogradu gde će od sledeće godine mesta biti samo na jednom groblju. Hiljade pokojnika sahranjeno je na divljim grobljima širom Srbije, a najviše ilegalnih grobnica ima u okolini Niša. Tu se nalazi i najveće divlje groblje u Srbiji Donja Vrežina, gde je na crno sahranjeno oko 5.000 pokojnika. Vlasnici oranica trljaju ruke, grobno mesto na njivi košta 200-300 evra.

Ni slika u celoj bivšoj Jugoslaviji nije ohrabrujuća. I Hrvatska, koja je u 2010. imala 4.418.000 stanovnika, beleži negativan prirodni priraštaj od dva odsto jer godišnje gubi skoro 10.000 stanovnika, a to je ipak 10 puta manje od Srbije. Negativni trend rasta populacije nije izbegla ni Bosna i Hercegovina sa 0,4 odsto, a Republika Srpska ima negativan priraštaj poslednjih 10 godina. Rastuću populaciju imaju samo Kosovo, Crna Gora i Makedonija. Kosovo ima pozitivan priraštaj od 12 odsto, Crna Gora 2,9 odsto, a Makedonija 1,6 odsto. Projekcije Svetske banke ukazuju da će sve zemlje Centralne i Istočne Evrope do 2025. znatno smanjiti broj stanovnika, neke kao Ukrajina za četvrtinu, Bugarska za 18 procenata, Hrvatska za šest, a Slovenija za četiri odsto.

Ono što najviše kosi žitelje Srbije jeste beda. U Srbiji je prošle godine prvi put sprovedeno istraživanje po standardima Evropske unije o prihodima i uslovima života građana. Sa stopom rizika od siromaštva od 24,6 odsto Srbija je prva u Evropi, dok je odmah iza nje Grčka sa 23 posto. Granica siromaštva u Srbiji određena po potrošačkoj jedinici u proseku iznosi manje od 72 evra mesečno. Po ovom kriterijumu, ispod linije siromaštva nalazi se 10 odsto stanovništva Srbije ili oko 800.000 građana. Kada se uzme u obzir stanovništvo koje se nalazi neposredno iznad linije siromaštva, i koji čine kategoriju "materijalno nedovoljno obezbeđeni", procenat siromaštva se povećava na petinu ili 1.600.000 građana.

Sutra pročitajte – Srbija, zemlja odlazećih (2): Poslednji dim iz odžaka