Ohrabrujuće istraživanje Bečkog instituta koje govori da se u Srbiju vraća više mladih visokoobrazovanih ljudi nego što iz nje odlazi, kako su “Vesti” pisale, pokazalo je da je od 2015. do 2019. godine “priliv mozgova” iznosio 90.000 akademaca. Sa nekima od njih smo razgovarali o povratku u domovinu posle završenog fakulteta ili master studija.
Milica Hadži Tanović se kući vratila sa diplomom softverskog inženjera i master zvanjem stečenim u SAD. Posle završene srednje škole, otišla je na Universitdž Illinois at Urbana-Champaign, gde je uz diplomu stekla i zvanje mastera.
Polje u kojem radi, kako kaže, nudi dobre profesionalne pozicije i prilike u celom svetu. Mogla je da bira na kom će delu planete raditi, ali se odlučila za povratak kući pošto je nakon školovanja neko vreme sticala iskustva u SAD i Nemačkoj.
– Osim mogućnosti da imam dobar posao, kući me je vratila želja da budem sa porodicom i da se vratim gradu u kom sam odrasla – otkriva nam razloge povratka i napominje da je za sada zadovoljna poslom koji radi.
Od Švajcarske do Nepala
Ivan Brkljač jedan je od onih koji su se vratili u Srbiju, još pre nekoliko godina. On je završio srednju školu u Švajcarskoj, fakultet u Londonu i sticao iskustva u Španiji, Mađarskoj i Nepalu. Danas kao programski direktor Tačke povratka, koju podržavaju UN i Vlada Srbije, radi na povezivanju matice i naše dijaspore, a između ostalog i na pomoći mladima koji planiraju da se vrate kući i nađu posao.
– Pitali su me hiljadu puta zašto sam se vratio, a odgovaram im zato što sam tako želeo. Najčešća je pretpostavka da se neko vratio jer nije uspeo da se snađe. To uglavnom nije tačno, mada ima i takvih slučajeva. Mislim da jednog Nemca niko ne pita zašto je otišao na doškolovanje u Britaniju, pa se vratio kući. To su normalne stvari – priča Brkljač za “Vesti”.
Pre ove radne misije bio je deo Mokrin hausa, gde su se okupljali “digitalni nomadi” i bavio se dolaskom mladih iz celog sveta u Srbiju.
– Profesionalna iskustva kao i problemi dijaspore čiji sam bio deo, simbioza su koja je dala kredibilitet tome što danas radim – kaže Ivan.
Najlepše sa svojima
Katarina Milinčić je u rodnom Beogradu diplomirala molekularnu biologiju i fiziologiju na Biološkom fakultetu, a potom otišla na master studije regenerativne medicine na Institutu Centar za regenerativne terapije u Drezdenu. U Nemačkoj joj je tokom usavršavanja,, kako priča za “Vesti”, bilo odlično. Ali, vratila se jer joj cilj nije bio život u inostranstvu, već školovanje. Danas je jedini mladi master stručnjak za ovu oblast u Srbiji i predstavnik Banke matičnih ćelija.
– Otišla sam zato što u Srbiji ne postoji usavršavanje za tu oblast, a vratila sam se jer sam želela da dam šansu svojoj zemlji, da prvo ovde nešto uradim. Želim da budem u svojoj državi, sa svojim najbližima i govorim na svom jeziku, ali nije problem ni da ponovo odem – priča Katarina koja uz posao završava doktorske studije.
Pamet se i uvozi
Ivan Brkljač kaže da osim akademaca povratnika, Srbija beleži i priliv studenata iz inostranstva.
– Pošto smo jedna od jačih ekonomija regiona, oni koji dođu sa strane imaju i priliku da se po sticanju diplome u Srbiji zaposle – objašnjava Ivan.
Pokazuje se da najčešće dolaze mladi iz regiona, ali ima ih i sa drugih kontinenata. Privalače ih niske cene studija i dobar glas. U Srbiji se 2018. školovalo 11.500 studenata iz regiona, ali i Rusije i Libije. Pritom, godišnje nekoliko hiljada mladih iz Srbije dobije vize za studiranje u nekoj od 28 država EU.
Dijaspora blago otadžbine
Taras Stojković je studirao i živeo na četiri kontinenta i u pet država, a u Srbiju se vratio 2016. godine. Nedavno je postao generalni izvršni direktor američke kompanije Executive Group Corporate Holding. Za “Vesti” objašnjava da ni jedan početak nije lak, kao što njemu nije bilo jednostavno kada se često selio i putovao po svetu.
– Zato želim da kažem svima koji razmišljaju o povratku da se ne plaše novih početaka. Za svaki uspeh je potrebno vreme. Takođe, ne treba svi ni da se vrate, ali ni da odu. Uvek savetujem našu dijasporu da svoju decu, pogotovo ako su rođena u drugim zemljama gde žive, školuju i plasiraju na pozicije koje su od interesa svojoj domovini. Ako imamo zemljake u ministarstvima i imućnim kompanijama, onda su oni u poziciji su da doprinesu svojoj domovini mnogo efikasnije – kaže Stojković za “Vesti”.
