Nemačka agencija to konstatuje u seriji tekstova povodom samita o nuklearnoj bezbednosti, kome će početkom iduće nedelje domaćin u Vašingtonu biti američki predsednik Barak Obama.
Srbija je bila prva zemlja koja je 2002. odgovorila na američko-rusku inicijativu da se, posle terorističkog napada od 11. septembra 2001, pojača kontrola radi suzbijanja bezbednosnih rizika.
"Tada smo imali tek ustanovljenu novu demokratsku, prozapadnu vladu koja je htela da ispolji želju za saradnju u postmiloševićevskoj eri", objasnio je za DPA direktor Nuklearnog instituta Radojica Pešić.
Vlada Srbije, po njegovim rečima, namerava da se do kraja godine otarasi svog nuklearnog materijala ili da ga vrati u Rusiju u okviru projekta vrednog 49 miliona dolara, koji podržava Međunarodna organizacija za atomsku energiju (MOAE).
Biće to nastavak tajne operacije iz 2002. godine, kada je Srbija sve nepotrošeno gorivo vratila u Rusiju. Međudržavni ugovor o transferu i potrošenog goriva Srbija je s Rusijom potpisala prošlog septembra na konferenciji MOAE u Beču. Konačno oslobađanje i od potrošenog goriva (nuklearnog otpada), po rečima direktora instituta u Vinči, biće takođe izvedeno u potpunoj tajnosti.
"To je, naravno, operacija značajnog bezbednosnog karaktera, pa zato ne mogu da otkrivam detalje, ali mogu reći da je stvar u toku i biće završena do kraja godine, kako smo se sporazumeli s Rusijom", rekao je Pešić.
On je objasnio da se otpad iz kontejnera, smeštenih u zaštitni bazen s vodom, prepakuje pod rukovodstvom ruskih stručnjaka, a da se kompletan program transporta van zemlje odvija pod nadzorom MOAE.
"Sve se izvodi pod kišobranom MOAE uz učešće SAD i Rusije", podvukao je Pešić.