Srbija je u poslednjih godinu dana više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda.
Prethodne 2019. godine na naše tržište je dopremljeno oko 6.000 tona „svežeg“ hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra, piše “Politika”. Kako list navodi, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa i iz Hrvatske, u koju je, prema nedavno objavljenim podacima, od njenog ulaska u EU, znatno povećan uvoz hleba.
“Zvuči neverovatno, jer većini potrošača nije poznato da im trgovci i pekari uveliko prodaju vruć hleb i pecivo koji su na naše tržište stigli u šleperima, prethodno pripremljeni i zanrznuti nekada i hiljadama kilometara daleko”, piše “Politika”.
List dodaje da se pecivo pred očima kupaca samo „dopeče“, uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima, i prodaje kao sveže.
Poznavaoci tržišta objašnjavaju da „parbejking“, kako se naziva ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti spremni za transport) sve više zamenjuje tradicionalno pekarstvo.
Na ovaj način smanjuju se troškovi proizvodnje, jer trgovci mogu da isporuče u svakom trenutku hleb i pecivo identičnog kvaliteta i više im nisu potrebni visokokvalifikovani pekari, jer „svaki zaposleni može da gotovo pripremljene proizvode ispeče i postavi na police“.
Ко нам је крив што у Београду купујемо хлеб од Шиптара или га, сачувај Боже, увозимо. Домаћи багет се може направити за 5 минута, без оклагије и брашна по целој кујни.
Kakvi smo nesposobni uskoro nećemo ništa proizvoditi. Tako je to kada si ovca, onda te samo šišaju.