Ko smo, šta smo, gde smo i gde idemo bila je tema sastanka u Kulturnom centru Srbije, a u okviru Svetosavskih svečanosti. Brojne goste na ovom nedeljno-podnevnom skupu poimenicno je predstavljao domaćin Petar Gojković, davao reč zvaničnicima iz Vlade Republike Srbije, kao i zemljacima koji na svoj način prate ili čine istoriju srpskog dijasporstva.
Đorđe Miličević, ministar bez portfelja bio je jasan, konkretan, podržao ke u svim akcijama i naumima svoj narod izmešten u Francusku, ali i druge zemlje, opisivao ja našu hrabrost, pravednost, humanost i poštovanje svih nacija, a i potreba za slogom i zajedništvom.
Mića Aleksić, veteran našeg dijasporca, oslikao je put francusko-srpskog prijateljstva, prošetao godina dva svetska rata, stigavši do današnjice sa problemima i zajedničkom željom: “Vratite nam Ministarstvo dijaspore.”
Pričalo se i o situaciji Švajcarskoj (govorio Stojan Stefanović), kako učiniti da raste rodni kraj, na primer, kao Sjenica (svoja iskustva izneo Jovo Lojanica) ili šta se može dati matici i koliko ona čini čoveka srećnim.
– Srbija je uz vas, znam da je bilo određenih stagnacija u vezi sa dijasporom, da ste se ponekad osećali zapostavljeno, ali vas uveravam da predsednik Republike, a i Vlada, među svojim prioritetnim politikama stavljaju pitanje dijaspore. Verujte da verujemo u vas – između ostalog rekao je ministar Miličević.
Povici sreće zbog Đokovića
U jednom trenutku Đuro Ćetković, predsednik Saveza Srba Francuske, stao je ispred gostiju i veoma glasno, razgovetno i snažno saopštio:
– Novak je pobedio sa 3:0.
I povici zadovoljstva i sreće čuli su se do Australije.
