Srbija: Usvojen set zakona o pravosuđu

0

 

Zakonom o Pravosudnoj akademiji, čija će primena početi od 1. januara 2010. godine, propisano je da od oktobra 2012. godine svi kandidati za sudije i tužioce koji budu konkurisali za mesto u osnovnim sudovima i tužilaštvima moraju završiti i dve godine te akademije. Za upis će se polagati prijemni ispit, koji obuhvata praktični i teorijski deo, kao i test ličnosti.
 

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova se dopunjuju određene odredbe, a nadležnost višeg suda proširuje se i na sporove zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacije.

Dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu predviđen je izuzetak od zabrane da sudije i tužioci vrše javnu vlast, pa će tako oni ubuduće moći da učestvuju u donošenju odluka na Pravosudnoj akademiji.

 

Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine se po prvi put omogućava snimanje glavnog pretresa radi javnog prikazivanja, a snimanje suđenja za ratne zločine, uz prethodno pribavljanje mišljenja stranaka, odobrava predsednik suda.

Snimanje suđenja radiće mediji

 

Snimanje suđenja obavljaju sredstva javnog informisanja, a ukoliko je odobreno snimanje glavnog pretresa, sudsko veće može, iz opravdanih razloga, da odluči da se pojedini delovi pretrese ne snimaju.

Izmenama zakona tužilac za ratne zločine može sudu predložiti da se kao svedok saradnik ispita pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije, protiv koga se vodi krivični pustupak, a koji je u potpunosti priznao izvršenje zločina.

Svedok saradnik u postupcima ratnih zločina ne može biti pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije za koga postoji osnovana sumnja da je naredio, planirao ili podstrekavao na zločin.

Izmenama zakona u Višem sudu i Apelacionom sudu, koji su oba u Beogradu, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine, a sudije ovih odeljenja raspoređuju predsednici Višeg suda i Apelacionog suda na šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.

Izuzetno od odredba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, takođe, na šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost.

Zakonom o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nadležnost tih tela proširena je i na krivična dela protiv privrede i krivična dela organizovanog kriminala, čime se omogućava efikasnije i brže otkrivanje i procesuiranje počinilaca tih dela.

Nadležnost tih organa proširena je na krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here