Sekte vrbuju na najrazličitije načine, ali manipulacija i poigravanje sa ljudskom psihom su glavno oružje.
Katarina Pajić, geštalt psihoterapeut, za “Vesti” objašnjava koje su to grupe ljudi najpodložnije uticajima ovih opasnih organizacija.
– Na prvi pogled rekli bismo da su ulasku u sekte skloniji mladi ljudi, disfunkcionalni, emotivno zanemareni ili kolokvijalno – manje inteligenti. To nije daleko od istine ali svakako nije pravilo. U sektu može da uđe svaka osoba koja u određenom trenutku života prolazi kroz traumu, hroničan osećaj praznine, besmisla života ili ima potrebu za velikom promenom i verovanjem u nešto ili nekoga. Krajnji rezultat koji osoba želi postići jeste neka vrsta prosvetljenja. Takođe, nije tačno da u sekte dolaze samo ljudi koji su vrbovani. Mnogi od njih dolaze svojom voljom tako što su istraživali, čitali razne članke i pronašli svoje uporište u njima.
Ono što je činjenica jeste da osobe koje su prošle iskustvo sekti, bilo da su se pridružile svojom ili protiv svoje volje, bivaju psihički, fizički i socijalno zavisne od istih, s apstinencijalnim sindromom. Naredni sled može biti ozbiljna depresija, napadi panike, generalizujuća anksioznost, onaj isti besmisao života pre dolaska u sektu, a ni samoubistva nisu isključena, objašnjava sagovornica “Vesti”.
Kako ističe, metode koje se koriste za pristup sektama su različite.
– Nisu iste ako je u pitanju recimo adolescent ili zreo čovek. Od mentalnih manipulacija (zastrašivanja, pretnji smrću, fizičkog zlostavljanja, klasičnog uslovljavanja …), besplatnog davanje opijata, do najbanalnijih metoda (na primer, upoznajete novog prijatelja koji radi u visokoprofitnoj organizaciji i želi da vam pomogne u vašem finansijskom napredovanju i idejama). Između čvrstih uverenja i propagiranja svojih humanih verovanja, sekte jako suptilno prikrivaju da se u njihovoj osnovi vrti novac kao najvažnija kategorija. Ne treba misliti da se vrbuju samo osobe iz slabijeg socijalnog miljea ili problematičnih porodica, sektama su interesantne i znatiželjne osobe iz imućnijih porodica. Profili ljudi koji stoje na čelu sektaških organizacija u svojim ličnostima svakako nose crte psihopata, ali ne i nužno poremećaj ličnosti. Mnogi od njih su samo manipulativni profiteri koji deluju sasvim normalno i prijemčivo – objasnila je Pajićeva.
Kako kaže, najbolji način zaštite jeste proveravanje sadržaja koji do nas dolaze.
– Treba da budemo spremni kada smo u novom istraživanju i oduševljenju da podelimo sa drugima, čujemo njihovo mišljenje, zapitamo se da li je zaista sve tako kako piše? Biti obazriv pri upoznavanju novih ljudi, neproverenih edukacija i slično, ne u kontekstu apsolutnog nepoverenja i zatvaranja, već proveravanja realnosti. Takođe, ukoliko primetimo da se neko nama drag drastično menja, naglo menja svoje navike i ponašanje, povlači u sebe ili postaje maničan od radosti, to može biti poziv za proveru – kaže sagovornica.
Osluškujte najbliže
Pajićeva objašnjava da porodica ima krucijalnu ulogu.
– Od toga da na vreme uči promene koje se dešavaju njenim ukućanima, do psihijatrijske i psihoterapijske pomoći kao prevencije ili nakon izlaska iz sekte. Velika borba i poverenje za ponovno uspostavljanje normalnog i zdravog života očekuje celu porodicu- kao sistem. Svakako najvažnija prevencija je komunikacija i zdrava znatiželja šta rade naši bližnji i deca, koja su im interesovanja i na koji način provode svoje slobodno vreme.
Nude lažni raj
Ističe da su sadržaji koji mame nove članove raznoliki.
– Oni su vešto prikriveni i kontrolisani. Mogu doći iz raznih izvora, jer živimo u eri gde ne postoje ograničenja. Sve što je instant i može brzo da promeni život, ljudima deluje očaravajuće. Upravo se i u takvim sadržajima kriju pozivi za pristupanje sektama – dodaje Pajićeva.
