Do Grabovice i Velike Kamenice danas se teško stiže, i to preko muljevitog mora! Slika kraja sveta: most srušen, a stari nekadašnji, turski, malo dalje nasipaju radnici. Muljevito more Grabovicu i Veliku Kamenicu silom prilika pretvorilo je u ostrva, pa tim neželjenim morem krstare iščupana stabla, cepanice spremljene za zimu i poneki frižider, šporet, zamrzivač…
Ljudi se probijaju kroz vodu, mulj i blato, preko improvizovanih mostova, spojenih daskama. Ljuljaju se i ne ulivaju sigurnost, ali tako je kako je. Konačno stižemo u centar Velike Kamenice.
Nisam slušao ženu– Nažalost, samo vidim koliko je moja supruga Veronik bila u pravu jer je govorila da je pametnije da ušteđevinu ulažemo u ono gde živimo i u naš život i zdravlje, ali nisam je slušao i evo, sada samo imamo dodatne troškove. Ne znam kako je moguće da se ovo dešava u 21. veku. Veliku zahvalnost dugujem komšijama, koji pored svih svojih muka rade sa mnom udarnički – kaže Lazar. |
Svuda pustoš, a komšije jedni drugima pomažu. Oni koji nisu poplavljeni otvorili su vrata svojih domova stradalnicima, pa kod njih spavaju i ako stignu nešto prezalogaje.
– Posla je mnogo i nema se vremena za dangubljenje – kaže 63-godišnji Lazar Dragomirović, dijasporac iz Francuske, koji radi u gradu Tur više od 42 godine. – Šta da kažem, armagedon je sve odneo. Nisam mogao da verujem kada sam video koliko je moje rodno selo stradalo. Ne pamtim da je ikada ovde bila poplava.
Noviju kuću u dvorištu zidao sa suprugom Veronik, Francuskinjom. Sad je došao sam da vidi šta se može uraditi. Nekoliko metara dalje stoji stara roditeljska kuća, koju su Veronik i Lazar renovirali. Dvorište je utonulo u blato, zakrčeno iznesenim stvarima. Pokućstvo je uglavnom već bačeno, na ogradi se suše tepisi i sve što je moglo da se opere. Iza se čuje žubor Kameničke reke, a nadjačava ga buka bagera i kamiona, koji nasipaju rečne obale. Preko puta ulice i Lazareve kuće stoji uništena lekarska ambulanta.
– Šta ću, život teče dalje. Došao sam da sredim ono što može, moji u firmi su bili korektni, odmah mi dadoše slobodne dane. Nisam došao kolima jer je to sada nemoguća misija – neveselo priča Lazar. Iznosi nameštaj, koji čestito nije ni korišćen.
Sutra – Srbija u kandžama klime (4): Mulj odneo i kamion
Srbija u kandžama klime |
