Tekijani su strahovali i čuvali se od Dunava, a poplava je došla s leđa Miroča. Dve nedelje kasnije Tekija se raščišćava, ali i dalje se guši u mulju i blatu. Stabla i balvani vire iz nekih kuća, s jedne strane ušli, s druge izašli… Ljudi uplašeni, malo malo pa gledaju ka nebu, ne veruju mu više… Ipak, marljivo rade sa vojskom na raščišćavanju dvorišta i kuća.
– Stanje je dramatično. Svi smo složni. Vojska Srbije radi bez prestanka, a i celo selo. Pomažu nam i iz Elektrodistribucije i iz RTB Bora, ali ipak, sporo se zemlja izvlači iz
Spavam kod komšije– Nikada nismo radili u inostranstvu. Kuću je počeo da zida otac, a na meni je bilo samo da prepravim ono što je on već uradio i da dovršim. Čitav život smo se mučili i štedeli da bismo živeli koliko, toliko pristojno i na kraju priroda nam je uzela sve ono što smo decenijama kućili – očajan je Zoran koji spava u komšiluku. Komšijina kuća klizi, ali i to je bolje nego pod vedrim nebom. |
kuća i dvorišta. Mokra je i teška, razliva se… Tog dana otišao sam na posao i pustili su nas da idemo kući jer nije ništa moglo da se radi. Na putu do kuće od Kladova ka Tekiji, obrušila se zemlja i bio sam zarobljen na nekih desetak kilometara od Tekije. Za to vreme se u mojoj kući i u pola Tekije odvijala prava drama. Bujice su krenule sa miročkih visoravni i kotrljale izvaljeno drveće, a onda su ulazile u kuće i iznosile nameštaj, štokove, vrata, prozore, kola, poljoprivredne mašine, ma sve što im se isprečilo na putu – kaže umornim glasom 34-godišnji Zoran Lapadatović. On se najviše brinuo za polupokretnog oca Jovana i 13-godišnju ćerku Anđelu, koji su ostali kod kuće.
– Kada sam prvi put pozvao Anđelu, rekla mi je da kiša pada, ali da nije strašno, međutim, pola sata kasnije, ona je jecala: "Tata, brzo dođi, kuća se ruši! Deda Jovan i ja smo u kući, jer on neće da napušta kuću." Tu se veza prekinula, a ja sam poludeo od brige i krenuo sam preko tih odrona peške – seća se sagovrnik "Vesti" krijući suze.
– Krenuo sam kroz šumu, vratio se nazad, pa se magistralom sa nekim ljudima probio do Tekije i kada sam stigao, imao sam šta da vidim: stabla iščupana sa korenom, ali i
Srbija u kandžama klime: |
isečena debla virila su iz kuće. Mulj je bio u podrumu, prizemlju, a na spratu voda. Vrata od terase na spratu kuće bila su izbijena, a moj otac i ćerka su sa mojim bratom i njegovom majkom nemo gledali u sav naš imetak, koji je poplava u deliću sekunde odnela – kaže Zoran i briše orošeno čelo.
Gleda ka nebu i veća sa rođakom da li će kiša opet padati, hvata se posla i kreće u dalje raščišćavanje.
SUTRA – Srbija u kandžama klime (3): Imovina na đubrištu
