Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče u Beču da Beograd podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i da čini sve da bude uz svoje evropske partnere.
"Pozicija Srbije u saglasnosti je sa međunarodnim pravom i sa pozicijom Evropske unije. Jedina razlika je što nije uvela sankcije Rusiji", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara posle sastanka sa austrijskim vicekancelarom i ministrom finansija Mihaelom Špindelegerom.
"Činimo sve da budemo uz naše evropske partnere. Mislim da je jasna poruka Srbije i mislim da niko nije očekivao da ćemo javno reći da podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine", zaključio je Vučić.
Srđa Trifković
Ovaj stav premijera, po oceni pojedinih analitičara, jasno ukazuje da će Srbija popustiti pod pritiscima i da će stati u front protiv Rusije, a da zarad obećanja o ulasku u Evropsku uniju neće reći "njet" ni ulasku u NATO što Moskva gleda kao na otvoreno antirusko delovanje. Poslednjih dana američki predsednik Barak Obama u Evropi ubeđuje evropske saveznike da je Rusija opasna po bezbednost njihovih država dok jastrebovi u američkom Kongresu rade na usvajanju dokumenta rečitog naslova "Akt o prevenciji ruske agresije 2014" u kome se pominje i Srbija, kao država na koju NATO ozbiljno računa.
Da bi slika za sada još uvek samo diplomatske ofanzive Bele kuće protiv Rusije bila kompletna, treba dodati i uveravanje evropskih saveznika da im nije neophodan ruski gas preko izgradnje Južnog toka. Za ovo poslednje Obamina administracija je već poentirala u najnovijoj odluci Evropske komisije da suspenduje izgradnju Južnog toka.
Iako ima status vojno neutralne zemlje ni Srbija nije zaobiđena u američkom planu da što veći broj država privoli na svoju stranu protiv Moskve.
U pomenutom dokumentu "Akt o prevenciji ruske agresije 2014" pod tačkom 304. se definiše vojno-bezbedonosna saradnja sa zemljama koje nisu članice NATO, a među njima je navedena i Srbija.
Dokumentom se planira osnivanje Fonda za evropske partnere NATO alijanse (NATO European Partners Securitdž Fund) koji, kako je to definisano zvanično, ima za cilj podršku jačanju i širenju vojne saradnje NATO alijanse sa Ukrajinom, Gruzijom, Moldavijom, Azerbejdžanom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Srbijom i – Kosovom.
Politički analitičar Srđa Trifković daje umereniju ocenu i kaže da u pomenutom dokumentu nema konkretnih stvari koji se odnose na Srbiju, već je ona pomenuta u okviru opštih mesta.
|
DŠ: Prekinuti evrointegracije "Politika Evropske unije, koja je na krajnje nerazuman način posvećena ostvarivanju političkih, ekonomskih i geostrateških interesa SAD – umesto sopstvenih, šteti Srbiji i zahteva promenu srpske državne politike. Mi se zalažemo za prekid procesa evropskih integracija i opredeljivanje za politiku neutralnosti", saopštila je juče Demokratska stranka Srbije za čijeg mandata je izglasana vojna neutralnost Republike Srbije.
SAD gura "vojsku Kosova" U dokumentu "Akt o prevenciji ruske agresije 2014" se pominju "oružane snage Kosova". To otkriva ono što se zapravo i znalo da iza upornosti Prištine da mimo Rezolucije 1244 i Briselskog sporazuma formira "vojsku Kosova" stoje moćne SAD.
Odolećemo pritiscima! Iako smatra da je Srbija zemlja sa vrlo dominantnim uticajem anglosaksonskih centara moći, viši naučni saradnik u beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dragan Petrović ne veruje da će Srbija ući u NATO. |
– Mislim da je prevashodna namera autora, a predvodi ih ratoborni Džon Mekejn, da se Ukrajini i Gruziji da takozvana putanja ka članstvu u NATO. Pitanje je da li će ovakav predlog odobriti Bela kuća, jer Obama je nešto manje sklon tvrdom itervencionalizmu – sumnjičav je Trifković.
Pojedini analitičari smatraju da će, nezavisno od toga da li će pomenuti akt postati deo zvanične politike Vašingtona, Srbija u narednom periodu biti teren za snažniju promociju evroatlantskog vojnog saveza i pritisak na vlasti u Srbiji da zauzmu otvoreniji stav prema članstvu u NATO. Oni radikalniji ponavljaju i da Srbija neće moći postati članica EU bez prethodnog članstva u zapadnu vojnu alijansu, koja je pre 15 godina izvršila agresiju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.
I ENERGETSKI FRONT PROTIV RUSIJE
Evropa zaustavlja Južni tok
Vašington uporno nastoji da osujeti izgradnju Južnog toka što bi još više povećalo zavisnost Evrope od ruskih energenata, a predsednik Barak Obama ne krije da je energetika još jedan deo fronta na kojem rade SAD protiv Rusije. Obama je sa predsednikom Poljske razgovarao o tome kako da EU, posebno njen istok, ne bi bili "fatalno" zavisni od Rusije. I dok EK preti Bugarskoj tužbom zbog Južnog toka, Beograd se ponovo našao u nebranom grožđu. S jedne strane nemoćna srpska ekonomija ne može da odustane od investicije koju sa sobom vuče gasovod koji će delom prolaziti i kroz Srbiju, dok pojedini evropski centri smatraju da zemlja koja je kandidat za članstvo u EU mora da poštuje pravila Brisela.
– Pitanje usaglašavanja postojećih sporazuma o Južnom toku sa pravnom regulativom EU rešava se u okviru razgovora Gasproma i Evropske komisije, a ukoliko bude bilo potrebno da se nešto od potpisanih akata unapredi, Srbija će postupiti u skladu sa dogovorenim i u skladu sa postupcima drugih zemalja na trasi gasovoda – rečeno je juče u Ministarstvu energetike i rudarstva.
U Ministarstvu još ne razmišljaju o posledicama odlaganja projekta, "jer posmatrajući činjenicu da Evropa u narednim godinama povećava potrošnju gasa za 30 odsto, smatramo da će ipak doći do dogovora između EU i Rusije".
Evropska komisija suspendovala je radove na izgradnji gasovoda, dok se ne revidiraju bilateralni ugovori koje je Rusija sklopila sa zemljama članicama EU preko kojih će ići gasovod. Istovremeno Bugarskoj, članici EU i ključnoj zemlji za izgradnju Južnog toga, Brisel je pripretio tužbom ako ne stopira projekat na kojem je, kako se tvrdi, prednost data ruskim i bugarskim izvođačima.
Dolarima do saveznika
Barak Obama, koji je juče završio dvodnevnu posetu Poljskoj, najavio je plan da se fond za povećanje vojnih operacija SAD u istočnoj Evropi, odnosno istočnoj granici NATO-a, uveća za milijardu dolara, za šta će biti potrebno odobrenje američkog Kongresa. Predlog za dodatnih milijardu dolara u Evropi je, prema saopštenju Bele kuće, došao u "svetlu novih bezbednosnih izazova na kontinentu".
