U želji da razreše dilemu "Vesti" su se obratile Feliksu Pečkeu koji je stranci u Minhenu zadužen za odnose sa javnošću i zamolili za objašnjenje ovog detalja. U prvi mah malo je bio iznenađen pitanjem. Pečke je rekao da Srbija i Švajcarska nisu članice Evropske unije a pregovori se vode između SAD i EU. Na komentar da sa te karte nisu izbačene još neke države koje nisu članice EU, kao što su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Albanija, Feliks Pečke nije imao pravi odgovor, nego je prvo rekao da se radi o nepreciznosti na karti, a onda i da to što na karti nema Srbije nije znak nikakvog posebnog razloga.
Obzirom na više sličnih slučajeva, kada je karta Srbije objavljivana bez Kosova i Metohije ili nekog drugog dela teritorije, razumljiva je osetljivost naših ljudi na ovakve pojave. U konkretnom slučaju, moglo bi se reći da je bolje što Srbije nema na ovoj karti, jer se u pregovorima o slobodnoj trgovini između SAD i EU radi o veoma ozbiljnim stvarima koje bi mogle da imaju nesagledive posledice za celu Evropu, u prvom redu članice Evropske unije.
Na tribinama koje organizuju Zeleni u Minhenu i Bavarskoj, jasno se kaže da je ova stranka protiv takvih pregovora, pogotovo što se oni održavaju iza zatvorenih vrata, daleko od javnosti, pa čak i poslanika u Evropskom parlamentu. Lideri Zelenih su 9. maja u Erfurtu zatražili da ovi "tajni" pregovori SAD i EU budu suspendovani.
"Smanjenje nivoa socijalnih i ekoloških standarda prema sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD i EU značilo bi da će se u trgovinama država članica EU prodavati piletina sa hlorom, meso kloniranih životinja i genetski modifikovana hrana. Pregovori između SAD I EU nisu transparentni i bez uticaja su u Evropi izabranih predstavnika naroda i štetni su zbog genetskog inženjeringa, zaštite životne sredine i pogoršanja visokih evropskih standarda zaštite potrošača" stoji u proglasu Zelenih.
Žestoka kritikaOvim sporazumom dovode se u pitanje osnovne demokratske vrednosti koje proklamuju Evropa i Evropska unija, jer za pregovaračkim stolom sede lobisti privrede i velikih kompanija. U spornim slučajevima postavlja se i pitanje arbitraže, jer bi presudna bila reč velikih američkih investitora i izvoznika u Evropu, koji bi bili zaštićeni. To praktično znači da bi američke izvozne kompanije mogle da tuže državu u koju izvoze svoju robu ako ne ostvaruju planirani profit. Za to bi bio nadležan poseban arbitražni sud koji je izvan vladavine prava pojedinačne države a time se, smatraju Zeleni, u pitanje dovodi suverenitet nemačkog zakona. |
