Zapadni centri oduvek nastoje da oblikuju i eksploatišu srpsko-albanske odnose kako to najviše odgovara njihovim globalnim geopolitičkim strategijama, rekao je za “Vesti” bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović i ukazao da je njihov strateški interes natoizacija celog Balkana u funkciji konfrontacije sa Rusijom, ali i Kinom.
Srbija je, prema njegovim rečima, u prelomnim istorijskim momentima, pružala otpor imperijalizmu, od Otomanske imperije preko Austrougarske i hitlerovsko-musolinijevske do NATO, pa očito zato Zapad ima interesa da je oslabi i redukuje teritorijalno i politički.
– Poznato je da je, ne jednom, u Vašingtonu, na primer, isticano da nikada Srbiji ne treba dozvoliti da bude politički faktor na Balkanu. To nas vodi u ona vremena SFRJ kada je govoreno “što slabija Srbija to jača Jugoslavija”, da bi danas došli do toga da što manja Srbija, to veća garancija dominacije NATO, dominacije SAD i Nemačke na Balkanu. Da bi ostvarili takvu politiku ti centri moći neprekidno podržavaju protivnike Srbije. Nagrađuju njih, njihov separatizam, a ćutke su prelazili preko terorizma tzv. OVK i podržavali albanski faktor na štetu srpskog – priča predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.
Albanski faktor je, kako priča iskusni diplomata, koristio geopolitički interes Zapada, jer je u njemu video šansu da se nametne kao najvažniji oslonac imperijalnih sila na Balkanu.
– U tom cilju imamo vekovno menjanje nacionalne strukture na KiM koja je počela još u vreme Otomanske imperije doseljavanjem Albanaca na KiM. Tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, a naročito fašističke italijanske i nemačke, proterivani su Srbi i dovlačeni i naseljavani Albanaci. To smo videli i tokom i nakon agresije NATO 1999. kada su zapadne demokratije posmatrale mirno proterivanje više od 250.000 Srba i nealbanaca sa KiM, čiju su potom imovinu uzurpirali Albanci, uključujući i doseljenike iz Albanije i Severne Makedonije.
Paralelno promenom etničke strukture, kako ukazuje, ide razaranje spomenika srednjovekovne srpske kulture na KiM. I taj proces se, kako ističe, prema sačuvanim dokumentima odigravao i za vreme Turaka koji su od materijala srušenih crkava i manastira zidali minarete i džamije.
Navodi da je do agresije 1999. i posle uništeno razoreno i zapaljeno više od 155 srednjovekovnih manastira i crkava, a sve to, pokazuje da se išlo na uništavanje svih tragova pravoslavlja i srpske srednjovekovne kulture.
– To takođe predstavlja deo etničkog čišćenja. Zapad govori da etničko čišćenje nije, u principu, dozvoljeno, ali može biti politički celishodno, jer se pokazuje politika dvostrukih aršina – kaže Jovanović.
Ističe da se ta formulacija o etničkom čišćenju odnosi samo na Srbe dok se svim drugim narodima koji su tokom tenzija i sukoba morali da napuste svoja ognjišta, omogućavalo da se mirno i dostojanstveno vrate.
– I svi su se vratili, dok se ni posle 22-23 godine, Srbima ne omogućava to univerzalno pravo na svoju imovinu i povratak u svoje domove – priča o još jednoj od metoda pritisaka.
Zato bi Srbija, prema njegovom mišljenju, morala da napravi dugoročnu strategiju zaštite svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, jer ovo što se dešava nije od juče, već traje vekovima.
– Mora da zaštiti svoje interese i u tom smislu mislim da se mora dalje produbljivati ta politika uravnoteženih odnosa i nezavisnosti, ali i saradnje sa svim važnim činiocima međunarodnih odnosa, ali i daljeg produbljivanja odnosa, pre svega, sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama rastuće ekonomske i političke moći. Mora krenuti sa daleko više inicijative u zahtevima da se potpuno sprovede Rezoluciju 1244 koja predstavlja garanciju za slobodan i bezbedan povratak 250.000 proteranih Srba i Crnogoraca. Takva inicijativa pokrenuta u SB UN, SE, Oebsu, kao i mobilisanje međunarodne podrške, podsetili bi sve na ozbiljnost Srbije u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta – zaključio je Jovanović.
Pritisci za priznanje
– Pritisci na Srbiju se vrše kako bi konačno od nje iznudili priznanje otcepljenja Kosova omogućenog oružjem putem NATO. Ako bi Srbija to učinila, Kosovo bi se našlo u UN, a odmah računajmo i u NATO i niko ne bi više mogao da spreči ujedinjavanje Albanaca – tumači Živadin Jovanović.
Pakleni plan
– U dugom periodu od Otomanske imperije, preko Prvog i Drugog svetskog rata, stvaranja Velike Albanije i NDH u Drugom svetskom ratu, preko Londona, Haga, razbijanja SFRJ, a potom SRJ i agresije NATO 1999. sve do danas, ocrtava jasna antisrpska strategija. To što je katkad bivala zaodenuta različitim ideologijama ne čini je manje pogubnom i anticivilizacijskom – rekao je Živadin Jovanović.
