Kako saznaje “Blic”, Mogerini će od Srbije tražiti da se priključi sankcijama EU Moskvi, kao i da prilagodi zakone standardima Evropske unije, a posebno će insistirati na tome da se nivo subvencija koje se sada izdvajaju dovedu na nivo koji važi i u EU. O kakvim se razlikama radi govori podatak da državna pomoć privredi Srbije iznosi 1,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok ta pomoć u zemljama članicama EU iznosi, u proseku, oko 0,5 odsto BDP.
Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, od Srbije bi moglo da bude traženo da usaglasi svoju politiku s politikom EU. Prema rečima profesora međunarodnih odnosa sa FPN Predraga Simića, moglo bi da se traži ono što je, na primer, Crna Gora već uradila.
– To znači da se na prvo mesto stavljaju odnosi sa EU i Zapadom, zatim osuda svega što je Rusija uradila od Krima do rušenja malezijskog aviona, do sankcija. Ako bismo to uradili, to bi verovatno za posledicu imalo otkazivanje Putinove posete koja je zakazana za oktobar. Ako se to dogodi, nama bi mogla da predstoji jedna prilično hladna zima – priča Simić.
Nema uslovaU kabinetu predsednice Skupštine Maje Gojković navode da će italijanska strana predstaviti prioritete tokom njihovog predsedavanja EU, biće reči i o ulozi parlamenta u procesu evrointegracija i ne očekuju se nikakvi uslovi i specijalni zahtevi. |
On kaže da ne veruje da će Srbija, koja je u poslednje vreme od sebe napravila najvećeg prijatelja Rusije od Zapada do Donjecka, to uraditi.
– Imali smo u poslednje vreme četiri-pet poseta ruskih zvaničnika na najvišem nivou, što je dosta podstaklo mišljenje da se Srbija vraća politici iz devedesetih. Međutim, ako je to stvarno tako, imaćemo veliki problem sa EU – kaže Simić.
Dosad je EU na svoju crnu listu stavila 87 fizičkih i 20 pravnih lica. Svima njima je do novembra ove godine zabranjen ulaz u EU, a njihova sredstva u slučaju da budu pronađena u evropskim bankama podložna su zamrzavanju, dok je evropskim kompanijama zabranjeno da posluju sa pravnim licima s liste. EU je takođe uvela sankcije koje se odnose na ekonomski sektor, u oblasti pristupa finansijskim tržištima, prodaju oružja, energetsku tehnologiju („Gaspromov“ “Južni tok” i “Novatekov” projekat istraživanja tečnog prirodnog gasa na arktičkom poluostrvu Jamal), kao i na tehnologije koje imaju dvostruku civilnu i vojnu upotrebu.
– Teme o kojima će se razgovarati su evropski put Srbije i pristupni pregovori, pomoć u obnovi područja pogođenih poplavama, dijalog Beograda i Prištine, bilateralni odnosi, a naročito ekonomska saradnja, regionalna saradnja i strategija EU za jadransko-jonski makroregion – kazao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić za “Blic”. On je pre nekoliko dana kazao da se Srbija pridružila odlukama EU u 10 slučajeva, a u četiri, koji se odnose na Ukrajinu, tačnije na sankcije Rusiji, nije”.
On je naglasio da Srbija nikada neće podržati narušavanje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje članice UN, posebno jer je njoj oduzeto Kosovo “koje sada brani”.
Iz sankcija izuzet gasEvropska komisija (EK) pripremila je najteže, ekonomske sankcije Rusiji, o kojima bi do srede, 30. jula, trebalo da se usaglase sve članice EU, ali iz kojih bi bio izuzet sektor gasa. Međutim, te mere bi izazvale ekonomsku recesiju u Rusiji od 1,5 odsto u ovoj i skoro pet odsto u 2015. godini, ali bi i Rusija mogla da uzvrati sopstvenim sankcijama Evropi i dovede do ekonomskog rata koji bi uzdrmao i svetsku privredu. Sankcije ne bi mogle da se odnose retroaktivno na ranije sklopljene sporazume, poput isporuke bar jednog od dva francuska vojna broda Rusiji, ali bi okolnosti sankcija uticale na izvodljivost gasovoda “Južni tok”, utoliko pre što EK traži da se ugovori Moskve i zemalja EU u tom projektu usaglase sa evropskim propisima. Pojedini svetski mediji pitaju se kako će na ovo uzvratiti Moskva i ocenjuju da bi Vladimir Putin mogao žestoko da udari pesnicom o sto i zavede sopstvene sankcije, uključujući i isporuke gasa. |
I ministarska bez portfelja u Vladi Srbije Jadranka Joksimović kaže da posetu šefice italijanske diplomatije vidi kao zainteresovanost i podršku Italije koja je preuzela predsedavanje EU, politici proširenja, posebno zapadnog Balkana, a time i Srbije.
– Istovremeno, ovo je pokazatelj i dobrih i snažnih bilateralnh odnosa – rekla je Joksimovićeva.