Prema rečima Haljimija, "u Preševu je svaki 26. Albanac zaposlen, što znači da iz svake pete ili šeste porodice radi po jedan član, tek svaki 60. Rom negde radi, a situacija je sve gora i među Srbima, jer je zaposlen svaki jedanaesti".
Ako se uzmu u obzir i problemi sa diplomama stečenim na Kosovu ili u Albaniji, koje se u Srbiji ne priznaju, mladi ljudi nemaju nikakvu perspektivu, pa je normalno da se odlučuju za odlazak, smatra Haljimi.
Prema njegovim rečima, trend odlaska Albanaca sa juga Srbije je zabrinjavajući. On napominje da bi država morala ozbiljno da se angažuje na rešavanju ekonomskih problema, dodajući da se situacija na jugu Srbije, u odnosu na vreme iz 1992. godine, kada je održan referendum Albanaca, ipak promenila.
"Glavne odluke referenduma su kulturna i politička autonomija. Milsim da te dve stvari mogu da se rešavaju kroz osnivanje Nacionalnog saveta", ocenio je Haljimi. Što se teritorijalne autonomije tiče, dodao je, rešenje je regionalizacija Srbije koja se priprema.
"Ako ove tri opštine ne mogu da dobiju svoj region, uvek postoji mogućnost subregiona, kao nižeg načina teritorijalnog organzovanja", rekao je Haljimi.
