Žičana ograda na granici sa Severnom Makedonijom, čija je izgradnja prema navodima lokalne samouprave u Preševu počela pre dva meseca, podiže se u skladu sa izmenama i dopunama vladine Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja.
Tom Uredbom propisano je da se zbog sprečavanja širenja Covid-19, a naročito masovnog neovlašćenog prelaska graničnog prelaza, nalaže privremeno zauzeće na zemljištu u privatnom ili državnom vlasništvu uz granicu sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.
Sve to navedeno je u obrazloženju odluke Ministarstva finasija za rešenje o privremenom zauzeću imovine kroz koju ograda prolazi i objavljeno na sajtu mfin.gov.rs.
U Preševu u lokalnoj samoupravi Tanjugu je rečeno da su radovi na ogradi dugačkoj 147 kilometara počeli pre dva meseca, da je ona već postavljena na državnoj imovini, dok je izgradnja na privatnim parcelama i u šumama zaustavljena.
Oni podsećaju da je prvu takvu ogradu 2015. podigla Mađarska, potom je napravljena između Slovenije i Hrvatske a da je takva u planu i sa Bugarskom.
Predsednik opštine Preševo Sćiprim Arifi rekao je za Tanjug da ih je Vlada Srbije obavestila o izgradnji žičane ograde neposredno pred početak radova, pošto je, kako dodaje, podizanje ograde deo dogovora sa Evropskom unijom za sprečavanje eventualnog talasa izbeglica sa istoka. EU je danas demantovala da takav dogovor postoji.
Žičana ograda bi po tom rešenju trebalo da prođe i kroz skoro 200 privatnih parcela u selu Miratovac na teritoriji Opštine Preševo, jednu u Preševskih brigada, petnaestak u Lojane, nekoliko u selu Tabanovac, dve u kumanovskom selu Vaksince i jedna u Kumanovu.
Arifi je dodao da je sa predstavnicima Direkcije za imovinu razgovarao o privremenom korišćenju zemljišta uz graničnu liniju i tome da se vlasnici žale pošto im žica imanje deli pa i neki delovi ostaju na makedonskoj strani.
Ministarstvo finansija, koje je donelo to rešenje, navodi i da naknada za privremeno zauzeto zemljište pada na teret Republike Srbije, a da će biti utvrđena pred nadležnim opštinskim organom uprave.
