Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović izjavio je da bi u slučaju da Priština prekrši moratorijum, koji je deo Vašingtonskog sporazuma, Beograd reagovao odmah i broj zemlja koje bi preispitale i povukle odluku o priznanju Kosova bio bi daleko, daleko veći u odnosu na one koje bi ga priznale.
Starović je upitan da prokomentariše navode da je 10 zemalja spremno da povuče priznanje ako bi Priština incirala nova priznanja, podsetio da je u kampanji koju je Srbija pokrenula 2017. godine 18 zemalja povuklo odluku o priznavanju nezavisnosti.
– Postignut je cilj u velikoj meri, 110 zemalja je bilo na strani Prištine, preko polovine članica UN. Uspeli smo da broj smanjimo za 18 i spustimo ga ispod ključnog broja od 97 – rekao je Starović.
Srbija je, kako je naglasio, posvećena poštovanju svih obaveza prihvaćenih na međunarodnom planu, bilo Briselskog ili Vašingtonoskog sporazuma – čiji je ključni deo dvostruki moratorijum.
Podsetio je da to znači da će Srbija suspendovati aktivnosti na “otpriznavanju” nezavisnosti Kosova, a Priština se suždržati od traženja podrške za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Državni sekretar je naglasio da će Srbija do poslednjeg slova i dana poštovati dogovor.
Dodao je da smo se nadali da bi ako bi postojala dobra volja Kosova i međunarodne zajednice taj moratorijum mogao da bude produžen.
– Ali takve volje nema u Prištini, ali ako prekrše do 4. septmbra ili odluče da ga se ne pridržavaju posle, bićemo spremni za tako nešto – rekao je on i naglasio da ne bi mogao da govori o zemljama koje bi promenile stav po pitanju prizanja kosovske nezavisnosti zbog posvećenosti sporazumu potpisanom u Vašingtonu.
– Ne mogu da govorim o broju zemalja koje bi možda mogle da preispitaju pogrešne odluke, ako bi stavari krenule u tom pravcu koji ne želimo, broj zemlja koje bi preispitale i povuke bilo bi daleko, daleko veći u odnosu na broj država koje bi možda odlučile da priznaju nezavisnost Kosova posle toliko godina – rekao je on.
Na pitanje da li SAD ili EU imaju veći uticaj na Kosovu, Starović kaže da je sasvim jasno da je uticaj SAD daleko veći od uticaja EU iz više razloga, između ostalog, i zato što je EU perspektiva Kosova i dalje neizvesna.
EU je izgubila veliki deo kredibiliteta na Zapadnom Balkanu, rekao je on i podsetio na Solun i Samit 2003. godine kada nam je dato obećanje da ćemo postati članice EU.
– Ali beba koja je tada rođena danas ima 18 godina, a mi smo tu gde jesmo. KiM nije dobilo ni viznu liberalizaciju i ako im je to obećano pre 10 godina, a ispunili su, moramo priznati, 95 zahteva – rekao je Starović.
Dodao je da nema boljeg primera od Severne Makedonije koja je promenila i ime, a tu je gde jeste.
– Nama zameraju neusklađenost spoljne politike sa politkom EU, ali moj odgovor na sve to je naravno da smo privreženi da procenat usklađenosti povećamo, ali ne tako što ćemo uvesti sankcije Rusiji ili osuđivati Kinu zbog svega i svačega – rekao je Starović.
On je dodao da je teško objasniti građanima zašto je to tako važno kada vidimo da je Severna Makedonija svoju politiku uskladila 93 odsto, Crna Gora i Albanija 100 odsto, ali im ni to ne otvara vrata ka punopravnom članstvu EU.
