Zemlje Istočne Evrope trese zlatna groznica u vremenu krize izazvane pandemijom koronavirusa, a u našem regionu sa 36 tona lider je Srbija koja neumorno kupuje plemeniti metal, jer time pribavlja sigurnost.
Proaktivna pozicija Srbiji omogućuje da bude spremna za negativne šokove svetske privrede, kako ne bi bila iznenađena kao u vreme svetske krize 2008. godine. Time se prati svetski trend, budući da su velike zemlje poput Rusije i Kine proteklih godina obezbedile svoje ekonomije i finansije kupovinom zlata. Na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politiku kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok zlato uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
Podaci World Gold Council (Svetskog saveta za zlato), najpreciznije baze informacija o rezervama država, pokazuju da je pravilno postupila. Prema Narodnoj banci Srbije (NBS), od 2013. godine zlatne rezerve su povećane količinski za 20,7 tona, odnosno, one su i više nego udvostručene. Međutim, pošto je cena zlata u tom periodu stalno rasla, izraženo u novcu srpske zlatne rezerve uvećane su čak tri puta. Samo su u poslednje dve godine rezerve NBS uvećane za 12 tona zlata. Devet tona je kupljeno u oktobru 2019. godine, a tri tone u novembru 2020.
Kupujemo domaće
Međutim, na tome se nije stalo. NBS kontinuirano kupuje zlato najvišeg kvaliteta po tržišnim cenama i iz domaće proizvodnje. Ukupne rezerve u zlatu, prema poslednjim podacima iznose 36 tona čija je vrednost oko 1,7 milijardi evra. Zlato predstavlja 12 odsto deviznih rezervi Srbije (ukupno oko 14,16 milijardi evra).
U NBS naročito ističu da je povećanje zlatnih rezervi ravnomerno raspoređeno sa aspekta njegovog porekla. Odnosno, 42 odsto zlata nabavljeno je otkupom iz domaće proizvodnje, dok je 58 odsto kupljeno na međunarodnom tržištu.
Hrvatska ni gram
Istovremeno, neke naše komšije svoje zlato daju na zalog za kredit, dok drugi već 20 godina nemaju ni gram u rezervama. Naime, prema podacima Svetskog saveta za zlato, drugo mesto na Balkanu zauzima Severna Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi. Zatim slede Slovenija sa 3,17 tona i Bosna i Hercegovina sa 2,98 tona, te Crna Gora sa 1,09 tona. Na poslednjem mestu je Hrvatska koja je sve svoje zlatne rezerve rasprodala još 2001. godine.
Naime, hrvatska Narodna banka je tada odlučila da proda 13,127 tona zlatnih rezervi po tadašnjoj ceni od 272 dolara po unci, što je državi pribavilo oko 115 miliona dolara. Ostatak zlatnih rezervi je otišao 2005. godine po ceni od 496 dolara po unci, pri čemu je Hrvatska zaradila oko 31 milion dolara. Da je Hrvatska te rezerve sačuvala, one bi danas vredele oko 735 miliona dolara.
U trezorima 2.880 poluga
Srbija većinu svog zlata čuva u obliku zlatnih poluga, dok je svega nekoliko procenata u metalnoj moneti, kao što su zlatnici iz vremena kralja Milana Obrenovića. Finoća zlata od kog su izlivene poluge iznosi 999/1.000, odnosno njihov sadržaj predstavlja 99,9 odsto čistog zlata. S obzirom na prosečnu težinu od 12,5 kilograma, Srbija ima 2.880 zlatnih poluga. Od ukupne količine, u trezoru NBS se nalazi oko dve trećine srpskog zlata, a ostatak na računima u inostranstvu, kod najeminentnijih i sigurnih institucija.
Otišlo na kredit
Crnogorske rezerve zlata nasleđene su od SFRJ i nisu povećane ni za gram od tada. Osim toga, bivši režim je 2017. godine po treći put založio crnogorsko zlato za kredit od 78 tona kod Credit Suisse banke. Tamo će ostati do 2027. dok se zajam ne otplati.
Nastavlja se kupovina
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nedavno je istakla da je posle velike kupovine zlata 2019. godine ova institucija nastavila odgovorno da se ponaša.
– Mi smo i u kriznoj godini pandemije u dogovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije nastavili da uvećavamo devizne rezerve, najstabilnijim delom, to jest zlatom – navela je guvernerka Tabaković.
Amerika rekorder
Međunarodni monetarni fond i Svetski savet za zlato objavili su da je potražnja centralnih banki država za ovim plemenitim metalom najveća u poslednjih 50 godina. Takođe je objavljena lista zemalja s najvećim rezervama zlata izraženo u tonama.
x Na prvom mestu su SAD sa 8.133,5 tona. Pritom je udeo plemenitog metala u zlatovalutnim rezervama 74,9 odsto. Zlatne rezerve SAD dva puta su veće nego Nemačke i Italije zajedno, koje se nalaze na drugom i trećem mestu.
x Nemačka raspolaže sa 3.369,7 tona, a pre tri godine tamošnja centralna banka vratila je značajan deo iz Francuske i SAD, gde je čuvan.
x Italija čuva 2.451,8 tona zlata, a za njom je Francuska sa 2.436 tona. Pre dve godine Centralna banka Francuske počela je da povećava svoje rezerve da bi obezbedila učešće zemlje u međunarodnoj trgovini.
x Prvu petorku čini i Rusija sa 2.150,5 tona. Međutim, zlato čini samo 19,1 odsto rezervi svoje zemlje. Rusija je u poslednjoj deceniji četiri puta uvećala svoje zlatne rezerve. To zlato obezbeđuje trgovinu sa Kinom u nacionalnim valutama, kao i pravo preče kupovine ovog plemenitog metala na šangajskoj berzi čime dve zemlje potiskuju dolar.
Orban ne rizikuje
U Istočnoj Evropi zabeleženo je da je Mađarska utrostručila svoje zlatne rezerve na 94,5 tona. Iz centralne banke Mađarske navode da je povećanje zaliha zlata nastavak dugoročne strategije usvojene 2018. godine, kada su rezerve uvećane 10 puta, sa 3,1 tone na 31,5 tona, da bi taj trend potom bio nastavljen. Mađarski premijer Viktor Orban obrazlaže da je pojačana kupovina poluga povezana sa novim rizicima koji proizlaze iz pandemije koronavirusa.
Takvi potezi država ne bi trebalo da iznenađuju imajući u vidu da zlato predstavlja sigurnost, naročito u izazovnim vremenima. Kako analitičari tvrde, ovaj plemeniti metal služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, naročito u kriznim vremenima.
Određene korake preduzele su i zemlje koje nisu značajno povećale svoje zlatne rezerve. Tako je Poljska iz Engleske centralne banke povratila 100 tona svog zlata.
