"Prepoznajem rukopis onih koji će biti protiv, jer taj rukopis se prepoznaje još iz devedesetih godina. Taj rukopis se prepoznaje i kada su paljene ambasade, i kada je branjena SCG sa guslama u Centru "Sava", i kada su praćeni tenkovi u tu istu Srebrenicu", izjavio je ministar Šutanovac u intervjuu Tanjugu.
On je dodao da je Rezolucija o Srebrenici prilika da se Srbija opredeli da li prihvata odgovornost za stvari koje su činjene u njeno ime i da jasno iskaže opredeljenje da se takvi zločini nikad više ne ponove.
Direktor Centra za bezbednosne studije iz Beograda Aleksandar Fatić smatra da je politički i strateški smisao inicijative o donošenju Rezolucije o Srebrenici zapravo pokušaj dela Evropske unije da se Srbija pomiri sa dva politička poraza u zamenu za članstvo u ovoj Uniji.
"Od Srbije se traži da se pomiri sa priznanjem Kosova i revizijom Dejtonskog sporazuma. Diskriminacija među nevino postradalim ljudima je, izgleda, jedna od strategija da se to postigne. Donošenjem rezolucije o jednim žrtvama, bez pominjanja drugih, napravio bi se dodatni korak ka tome da se moralno opravda ukidanje Republike Srpske i da se ona označi kao genocidna tvorevina", smatra Fatić.
On dodaje da bi bilo korisno da Šutanovac objasni kako su to i kada tenkovi ispraćani u Srebrenicu i ako nije lapsus odakle mu ti podaci.
I Bošnjaci protiv RezolucijePredsednik Skupštine opštine Srebrenice Radomir Pavlović ocenio je da bi za sve strane bilo najprihvatljivije usvajanje samo jedne rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije, kojom bi se osudili svi zločini na ovom području počinjeni nad Srbima i muslimanima od 1992. do 1995. godine. |
U Ministarstvu odbrane Srbije nismo mogli da saznamo da li je Šutanovac omaškom "prelocirao" tenkove, ali profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić smatra da nije reč o lapsusu već o metafori ministra u kojoj on govori o ratno-huškačkoj retorici koja je, kako tvrdi, i dalje prisutna.
"Ta Rezolucija mora da se donese zato što to nije političko, već moralno pitanje. Netačno je da će time Srbija da prizna da je kriva, već će se samo izjasniti o onim pripadnicima svog naroda koji su počinili zločin", smatra Dragišić.
Direktor centra za istraživanje ratnih zločina nad srpskim narodom Bata Ivanišević kaže da Šutanovac "ili nije pismen ili ima lošu učiteljicu".
"Zar je moguće da se razmišlja o Rezoluciji o Srebrenici, a ne o Kosovu gde svakodnevno i dalje strada narod. Ako ih već ne zanima da se bave problemima u svojoj zemlji, zašto onda ne usvoje i Rezoluciju o stradanju Srba u Vukovaru", kaže Ivanišević i objašnjava da se izjava Šutanovca mora posmatrati isključivo u kontekstu pokušaja verifikacije falsifikovanih događaja iz jula 1995. godine.
"Da je zaista bilo takvog zločina u Srebrenici zar mislite da Alija Izetbegović i SAD to ne bi iskoristili u pregovorima u Dejtonu. Zar bi Srbi tada uopšte mogli da "trguju" i dobiju 48 odsto teritorije BiH", pita se Ivanišević.