Svi mediji u regionu preneli su da je Vlada Srbije prosledila rebalans državnog budžeta Skupštini na usvajanje, kojim se predviđa drastično povećanje odbrambenog budžeta za oko 44 odsto, odnosno sa oko 870 miliona evra na 1,257 milijardi.
Navodi se da je reč o planu koji je predsednik Aleksandar Vučić najavio 6. marta ove godine nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Tada je Vučić rekao da će se nabavke za vojsku drastično povećati i pomenuo, između ostalog, nabavku i helikoptera o čemu će se “razgovarati sa francuskim i ruskim prijateljima”.
Rebalansom budžeta u klasifikaciji 512 predviđeno je da se najveći deo dodatnog novca potroši za nabavke naoružanja i vojne opreme, što znači da će se umesto za ranije namenjenih oko 190 miliona evra za tu svrhu potrošiti 512 miliona, ali je još novca za istu namenu izdvojeno i po drugim tačkama.
Time se odnos snaga u regionu drastično menja, Naime, 2018. godine hrvatski vojni budžet bio je najveći sa 1,05 milijardi dolara, a srpski 906 miliona. BiH sa vojnim budžetom te godine od 167 miliona dolara, Makedonija (152 miliona), Albanija (142 miliona) i Crna Gora (74 miliona) apsolutno nisu u toj kategoriji.
Međutim, Srbija je 2019. uvećala vojni budžet za oko 30 odsto, a 2020. bio je nešto manji uz obrazloženje da će se umesto na modernizaciju država usmeriti na druge komponente sistema odbrane. Međutim, rebalans budžeta vojnog budžeta Srbije za 2021. sada to iz korena menja.
Oprema za migove
Treba imati u vidu mišljenje stručnjaka da nabavka novog naoružanja i opreme ne mora da znači da su prepoznati izazovi i pretnje, već potreba da se modernizuje vojska koja raspolaže velikim količinama naoružanja još iz vremena JNA. Oni ukazuju i da je svaka priča o trci o naoružanju preterana.
U nedostatku detaljnih zvaničnih informacija, procenjuje se da se i posle rebalansa stavka budžeta za modernizaciju i remont od oko 72 miliona evra dobrim delom odnosi na prepravku 11 lovaca jednoseda na standard MiG-29SM. Međutim, dramatičan porast budžeta za nabavke sasvim sigurno odražava nameru da se uđe u nove ugovore za kupovinu složenih borbenih sistema.
Još dve baterije pancira S1
Nema potvrda šta bi to sve moglo biti, a navodi se da je predsednik Vučić ranije najavljivao nastavak nabavki od Erbasa, što je moglo da znači još helikoptera super puma H145M pored devet koje sada imaju MUP i Vojska Srbije. Erbasova fabrike u Marinjanu kod Marseja proizvodi i letelice manje kategorije, ali za sada Vojska Srbije dovoljno starih, ali pouzdanih i korisnih gazela.
Tu su i ruski helikopteri Mi-17V-5 koje Srbija ima pet komada, pa eksperti procenjuju da će se u nabavci iz Rusije država usmeriti na Mi-35M jer su četiri primerka koja sada lete premalo za planiranje obuke i ekonomično održavanje na duži rok. Novac bi mogao da se potroši na dodatni broj sistema PVO Pancir S1, poštoje u medijima pominjana nabavka i druge i treće baterije.
Modernizacija “orlova”
Analizirani su i trenutni projekti modernizacije i modifikacija postojećih letelica RV i PVO za koje će, kako se ocenjuje, biti potrebno puno novca, rada i vremena, za šta je potreban rebalans budžeta. Na spisku su helikopter “gazela” i avion “orao” čija je osavremenjena verzije se na izložbama predstavljena sa platformom za lansiranje rakete VRVZ-200 u istraživačkoj fazi, kao i sa novim senzorima. takođe i naoružanje za Erbasov H145M koje je za strani softver i nosače projektovano u Srbiji.
Stižu novi lazari
Naravno, u fokusu je i tehnika Kopnene vojske. Konstatuje se da će deo dodatnog novca za nabavke svakako otići za ranije planirano finansiranje već realizovanih nabavki, zatim ugovore sa javnim preduzećem Jugoimport-SDPR iz decembra prošle godine i marta ove godine za nabavku domaće ratne tehnike. To su očekivane nabavke jer su u naoružanju samo šest “lazara” 3, 10 “miloša”, jedna baterija od šest novih samohodnih oruđa M15 (Nora-B52) kalibra 155 mm…
Najavljene su tokom ove godine nabavke 24 “lazara” 3, 20 “miloša”, još dve baterije M15. Trenutno postoje samo nulte serije modernizovanog višecevnog lansera raketa Oganj i komandnog i izviđačkog vozila BOV-KIV i predstoji rad na povećanju broja tih sredstava naoružanja.
U toku je i proces obimne modernizacije proverenog tenka M-84 koji će dobiti dinamičku zaštitu, odnosno reaktivni oklop, što podrazumeva novi motor i menjač, zatim novi top koji se lakše menja u poljskim uslovima, sistem za ometanje raketa s aktivnim i poluaktivnim navođenjem… Takođe, radi se i na modernizaciji BVP M-80A koji donija dodatni oklop i novu kupoli s automatskim topom kalibra 30 milimetara.
Vodena brana za požare
Od novih nabavki korist neće imati samo vojska pošto su helikopteri uspešni i u spasavanju ili gašenju požara, na primer.
Helikopteri H215 koriste vedra za gašenje požara od 4500 litara kolika je maksimalna nosivost spoljašnjeg tereta ovog tipa. Helikopterska jedinica trenutno ima sedam letelica koje mogu da nose protivpožarna vedra.
Takođe, obe mešovite helikopterske eskadrile RV i PVO opremljene su letelicama koje mogu da koriste podvesne korpe za vodu. U Nišu se dva srednja transportna Mi-8T sa kapaciteta 2.000 litara, dok se u Batajnici nalazi pet srednjih višenamenskih helikoptera MI-17V- koji imaju kanadska vedra kapaciteta 3.500 litara.
Gašenje većih šumskih požara najefikasnije se obavlja iz namenskih protivpožarnih aviona. Međutim, uz dobru organizaciju helikopteri su nezaobilazni zbog mogućnosti da brže gase požare u nastajanju i tako spreče širenje.
