Dr Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja beogradskog Instituta društvenih nauka kaže za “Vesti” da demografski problem Srbiju muči više od pola veka.
– Koreni tog problema sežu do pedesetih godina 20. veka, pa i ranije. Statistički podaci počev od 1956. neprekidno registruju nedovoljne stope rađanja, ispod nivoa proste reprodukcije, što u rezultatu dovodi do starenja stanovništva, a početkom “90-ih prošlog veka, do negativnog prirodnog priraštaja – objašnjava naš sagovornik.
Analizom se, prema njegovim rečima, uočava da nijedna generacija žena u reproduktivnoj dobi, rođena posle Prvog svetskog rata, nije rodila dovoljan broj dece za prostu reprodukciju.
– Razlika u broju rođenih i umrlih je kulminirala prošle godine, a poslednjih 15 godina stalno prelazi 30.000. Vrhunac je bio 2015. kada je 38.000 ljudi više umrlo nego što se rodilo – iznosi podatke.
Napominje da je pandemija započeta tokom 2020. donela rekordno visok broj od 116.000 umrlih i do sada nezabeleženo mali broj rođenih, oko 61.000. Upitan koliko je korona doprinela takvom odnosu brojki, Marinković je odgovorio da je pandemija tog virusa, uslovila rast smrtnosti u 2020. od čak 14 odsto ili gotovo 15.000 više umrlih od očekivanog broja.
– Na taj način negativni prirodni priraštaj je iznosio više od 55.000 što je za 17.000 više od rekorda iz 2015. Preliminarni podaci za 2021. pokazuju intenziviranje smrtnosti u odnosu na prethodnu, takođe “korona” godinu, pa treba očekivati još veće smanjenje stanovništva. Procena je da će broj umrlih u 2021. godini biti oko 135.000 i da se može očekivati negativan prirodni priraštaj od oko 75.000. Slikovito rečeno, prognoza je da ćemo samo u jednoj, 2021. godini, populaciono biti manji za jedan Obrenovac ili Sremsku Mitrovicu – priča on.
Rađanje ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju od nešto više od dva deteta po ženi karakteristika je svih evropskih zemalja. Ivan Marinković kaže da bogatija i uređenija društva zahvaljujući prilivu migranata, pre svega mladih i reproduktivno sposobnih podmlađuju svake godine svoju starosnu strukturu.
– Tako ova društva sprečavaju i negativan prirodni priraštaj i depopulaciju – naveo je naš sagovornik.
Sumorni bilans
Ivan Marinković kaže da bez obzira na izdašne i dugotrajne pronatalitetne mere u određenim državama, nijedno evropsko društvo nije uspelo da vrati stope fertiliteta iz perioda populacione ekspanzije. Razlika među državama je prisutna, pre svega u starosnoj strukturi i specifičnim stopama smrtnosti, odnosno očekivanom trajanju života, koji pre svega na istoku kontinenta više doprinose negativnom prirodnom priraštaju – naveo je on.
