A Srbija je postala cilj i izazovna je za njih, jer im je u ekipi i Srbin iz Banjaluke Darko Petković, koji je već godinama vođa tima.
– Danas su svi oduševljeni i jedva čekaju da krenu, ali u početku nije bilo baš tako. Prvi odlazak i boravak je imao vrlo napetu i nepoverljivu atmosferu. Međutim, na licu mesta moji drugovi su bili iznenađeni i nisu mogli da shvate koliko im je bila pogrešna prezentovana slika o našem narodu, istoriji i svemu što ima veze sa Srbijom. Uvek sam vodio računa da na našim proputovanjima posetimo kulturno-istorijska mesta, da im objasnim našu istoriju, kulturu, običaje.
ZahvalniKako je najtiražniji list naše dijaspore poslednjih godina intenzivno pratio njihov rad i pisao o akcijama, na predlog Darka Petkovića marketinško odeljenje našeg lista se saglasilo da se zastava "Vesti" postavlja tamo gde i srpska. Zastava je na treningu raširena na samom dnu jezera Šteter (31 metar), a očekuje se da će biti i na dubinama od preko 100 metara. |
– Uspeo sam da ispravim neke stvari i oni su postali naši ambasadori. Koliko sam u tome uspeo, govori i to da smo na majicama ekspedicije Srbija 2012. imali srpsku zastavu koja je tako – obišla ceo svet. I naravno da mi je srce na mestu, pošto je Cavebase kao tim vrlo priznat ne samo u Evropi, već i van nje i to upravo po svojim rezultatima i pristupu istraživanja u bilo kojoj zemlji – priča nam u jednom dahu Darko Petković.
Na prošlogodišnjem sajmu ronilaca u Diseldorfu, na štandu Cavebase sve vreme se vijorila i srpska zastava i prikazivani su filmovi iz Srbije, a ove godine na Evropskom simpozijumu ronilaca (o čemu su "Vesti" takođe pisale) tim je prezentovao njihov zaron u Krupajskom vrelu.
Za dva meseca spremaju se na novo putovanje za Srbiju i očekuju nove izazove, kao i nove filmove za TV kanal National geographic o srpskim podvodnim pećinama koje su, upravo zahvaljujući Petkovićevoj upornosti, postale poznate u svetu.
Dok ronioci ne krenu za Srbiju, oni naravno vredno treniraju.
Uspesi u našim krajevimaNa teritoriji Srbije, članovi tima Cavebase uspeli su da u Krupajskom vrelu obore rekord u zaronu sa 132 metra, pod vrlo lošim vremenskim uslovima. Celokupan zaron je trajao 16 sati. Svojevrstan rekord na teritoriji Srbije postignut je prodorom u sifonsko vrelo Pešter, u banji Topilo, kraj Niša, na jednom od pretpostavljenih krajeva pećinskog kanala Cerjanke. Ekipa je napravila i probni zaron od pedesetak metara u Julovačkom vrelu kod Pirota, čime je potvrđena početna teza o nesagledivim prirodnim resursima i speleo-objektima Jugoistočne Srbije, koji predstavljaju jedinstveno, ali i potpuno neiskorišćeno bogatstvo u istraživačko-turističke svrhe. |