“Nema vanrednog stanja, nema policijskog časa u celoj Srbiji, nema ni razloga ni opravdanja za to. Policijski čas je moguć za izuzetne situacije kada apsolutno ne postoji kontrola lokalne zajednice. U sredinama u kojima se ne sprovode mere biće primenjene i najrigoroznije, pa čak i policijski čas. Ali se ipak nadam da do toga nećemo doći”, kaže epidemiolog Branislav Tiodorović, član kriznog štaba.
On dodaje da su policijski čas i ograničenje kretanja mogući u nekim delovima zemlje, u neki gradovima ili njihovim delovima ako budu imali izuzetno veliki porast broja zaraženih.
I karantin je jedna od opcija.
– Karantin će biti primenjen samo kod pojedinaca i porodica gde samoizolacija nije adekvatna. Zato nam Arena stoji na raspolaganju, zato ćemo staviti sve takve objekte i u Novom Sadu i u Nišu ukoliko dođe do nepoštovanja samoizolacije. A da bismo zaštitili stare, možda ćemo morati opet da zatvorimo staračke domove – kaže Tiodorović.
Da će nošenje zaštitnih maski uskoro biti obaveza i na otvorenom, najavio je juče i dr Srđa Janković, imunolog i član kriznog štaba, uoči današnje sednice kriznog štaba koja dolazi u trenutku kada smo preskočili 200 zaraženih po danu.
Tim povodm Krizni štab za borbu protiv danas će održati sednicu na kojoj će raspravljati o trenutnoj epidemiološkoj situaciji, kao i o eventualnom pooštravanju mera. Koje su zabrane na stolu?
Izvor “Blica” kaže da iste mere svakako neće važiti za celu teritoriju Srbije, već će varirati od grada do grada. Ondosno, lokalni krizni štabovi i lokalne samouprave donosiće one mere koje odgovaraju epidemiološkoj situaciji tog dela Srbije, ili ih neće donosti ukoliko za tim nema potrebe.
Od jučerašnjeg drastičnog povećanja korona brojki veliki deo medicinskog Kriznog štaba juče je u više gostovanja govorio o mogućem uvođenju pojedinih mera ili korekciji postojećih. Šta se sve pominjalo što bi koliko danas moglo da postane mera?
1) Zabrana kretanja
Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon je gostujući na televiziji Hepi rekao da ne postoji broj zaraženih koje treba dostići da bi se mere pooštrile.
On, međutim, nije isključio mogućnost uvođenja zabrane kretanja, ali da bi to “prvenstveno trebalo da bude na lokalu u zavisnosti od epidemiološke situacije”.
– Vanredno stanje kao vanredno stanje teško da može da bude opcija, ali to ne znači da ćemo ostaviti ovako i da neće biti mera zabrane kretanja u nekim situacijama. Nećemo mi pustiti da se virus prenosi, a da mi ne preduzimamo ništa – kaže on.
2) Skraćeno radno vreme lokala i radnji
I upravo je govoreći o zabrani kretanja na lokalu, dr Kon pomenuo da su lokalni štabovi ti koji mogu da donesu određene mere koje se mogu razlikovati od onih koje važe na nivou cele države.
Takav je, recimo slučaj sa Trstenikom, koji je proglasio vanrednu situaciju i skratio rad ugostiteljskih objekata sa 23 na 21 sat.
Suština je, objašnjava epidemiolog da se spreči ponašanje u kojem dolazi do maksimalnog prenošenja virusa.
Svako na lokalu, tako, može da odredi do kada bi ugostiteljski i trgovinski objekti u određenom gradu ili opštini trebalo da rade.
3) Okupljanje manje od 30
Takođe, u zaviosnosti od spcefične epidemiološke situacije, svaki lokalni štab ima pravo da donese svoje odluke o dozvoljenom broju ljudi kada su okupljanja u pitanju.
– Tako, na primer trenutno je preko 30 ljudi zabrana okupljanja, a to može da se spusti i na 5 ili na potpunu zabranu, mada ovo poslednje nije realno – rekao je on.
A da su okupljanja veliki problem, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
– Dali smo lokalnim samoupravama slobodu da procene situaciju, a onda su njihovi krizni štabovi počeli da daju specijalne dozvole sugrađanima da prave veselja, svadbe i ostalo. Ono na čemu ćemo insistirati da se takve dozvole ne daju, ne može više niko da vam da dozvolu. Zakon važi za sve, do 30 ljudi preko 30 idemo na odgovornost lokalne samouprave i onih koji krše mere – naglasio je Lončar.
4) Zatvaranje pozorišta i bioskopa
Mera koja bi među prvima mogla da bude sprovedena u delo svakako se vezuje za ukidanje okupljanja na kulturnim dešavanjima. To je pomenuo i Tiodorović.
– Mi u unutar zemlje nemamo neki veliki izbor – ovo što već postoji, to se primenjuje. Ako broj zaraženih bude rastao, možda ćemo morati da preduzmemo neke korake, poput zatvaranja pozorišta, bioskopa… Jer ne smemo se opuštati. Recimo, šta se dešava u Holandiji, koja je imala dobre podatke – javlja se povećanje, skok se javlja i u Nemačkoj. Mi smo dobijali kritike za uvođenje policijskog časa, a vidite koliko njih je sada uvelo tu meru. I u Belgiji i u delu Holandije, Italije, Španije očigledno su uvideli da sve sada treba vratiti na najoštrije mere – istakao je on.
5) Zatvaranje granica
Iako su granice Srbije otvorene, u ovom trenutku se ne zna da li će biti uvođenja novih mera prema onima koji ulaze u zemlju.
– Mi smo sada u dilemi da li treba uvoditi dodatne mere, da li će one biti selektivne, ja sam siguran da mi ne možemo da uvedemo mere u odnosu na naš narod koji dolazi i boravi ovde. U našu zemlju dolaze ljudi koji rade ovde ili imaju rođake, moraćemo pažljivo o svemu da razmislimo. Mi smo i u ovom trentuku bez obzira na povećanje i dalje u najboljoj poziciji, pa ako možemo, bilo bi dobro da i dalje vodimo računa o tome da poštujemo mere, jer rezultat svega ovoga je to što dobar deo stanovništva pošutuje mere – zaključuje profesor Tiodorović.
6) Maske i na otvorenom
Ipak, najizvesnija svakako je uvođenje mere nošenja maski i na otvorenom. Još jedan član Kriznog štaba se danas oglasio po tom pitanju – imunolog Srđa Janković, doktor koji od 6. marta masku skinuo nije.
On je na TV Prva rekao da u zatvorenom prostoru uopšte nema diskusije da je maska neophodna i poručio da su fizička distanca i maske okosnica prevencije zaražavanja i obolevanja, i prevencije umiranja od bolesti Covid-19.
– Nošenje zaštitnih maski uskoro će biti obaveza i na otvorenom prostoru kada dolazi do kontakata – rekako je imunolog dr Srđa Janković.
