Projekat Memorijalnog centra trebalo bi da bude prezentiran na pripremnoj konferenciji Međunarodnog odbora za edukaciju o holokaustu 26. juna u Jerusalimu, rekao je Nećak u razgovoru za Tanjug povodom Dana sećanja kojim se obeležava 65. godišnjica proboja zatočenika i oslobađanja ustaškog konclogora Jasenovac.
On je objasnio da će ovaj projekat, uz nacionalnu strategiju negovanja sećanja na žrtve genocida i holokausta koje su počinili hrvatski fašisti i nemački nacisti, omogućiti Srbiji da krajem godine postane članica Međunarodnog odbora, čiji je zasad pridruženi član.
"To je politički i diplomatski veoma važan korak za našu zemlju, kojoj je mesto među državama pobednicama u Drugom svetskom ratu", kazao je Nećak i naveo da Srbija, zbog sankcija u vreme raspada bivse Jugoslavije, nije učestvovala na osnivačkom sastanku Odbora.
Primer Poljske i Makedonije
U Poljskoj je 2008. položen kamen temeljac za Memorijal žrtvama nacizma za koji je vlada izdvojila 56 miliona dolara, a u Skoplju je u toku uređenje enterijera u Memorijalnom centru podignutom na 6.000 metara kvadratnih, rekao je on i dodao da su prestavnici Jevrejske zajednice Srbije i makedonske Fondacije već potpisali Sporazum o saradnji. |
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja nema Memorijal žrtvama genocida i holokausta, podsetio je Naćak, istakavši da je ovo pitanje aktuelno tim pre što nova muzejska postavka u Jasenovcu prikriva suštinu o tom logoru smrti i istinu o zlodelima hrvatskih ustaša.
Ideja o podizanju memorijala žrtvama genocida u Srbiji postoji odavno, a poslednjih desetak godina su pojedinci i grupe intelektualaca iznosili različite vizije o tom projektu.
Prema rečima Nećaka, idejni projekat tog memorijala odavno postoji u jevrejskoj zajednici, a njime je predviđena izgradnja muzeja, arhiva sa bibliotekom i radionica za edukaciju o genocidu i holokaustu, kao i uređenje prostora za komemoracije i osmišljen umetnički program.
Ovaj projekat Nećak je izložio pre tri godine na konferenciji Međunarodnog odbora za holokaust, kome je prisustvovala naša delegacija, a iza njega je tada stao predsednik Srbije Boris Tadić.
Gotovo dve godine nije bilo konkretnih aktivnosti, pa je Nećak zbog toga predsedniku Tadiću izrazio zabrinutost krajem prošle godine i, kako kaže, stvari su se nakon toga promenile.
Bivši predsednik opštine Novi Beograd Željko Ožegović organizovao je više sastanaka, formirana je radna grupa koja radi na idejnom projekatu Memorijala, ispričao je Nećak.
Muzej žrtava NDH
Udruženje zatočenika i potomaka zatočenika logora genocida u NDH 1941/45. uputilo je vlastima 2005. godine zvaničan predlog za izgradnju Muzeja žrtava genocida na beogradskom Starom Sajmištu. |
Viši kustos Muzeja žrtava genocida Jovan Mirković je u ragovoru za Tanjug objasnio da će Memorijal na "Starom sajmištu", za razliku od većine drugih, biti na mestu gde su se zločini dogodili.
To bi trebalo da bude Memorijal genocida nad Srbima i Romima, Holokausta nad Jevrejima, ali i svih žrtava Drugog svetskog rata, rekao je Mirković i objasnio da pod tim podrazumeva ceo prostor bivše Jugoslavije i ceo državni i etnički srpski prostor.
"Staro sajmište" je ušlo u generalni urbanistički plan kao zaštićeni prostor memorijala, ali realizacija projekta će potrajati jer podrazumeva raseljavanje, zaštitu nekih paviljona i izgradnju novih objekata, rekao je on, a za to su potrebna znatna finansijska sredstva.
Republika Srpska je u tom pogledu ispred Srbije, jer je već počela priprema terena na najvećem stratištu Donja Gradina, rekao je Mirković, koga je vlada u Banjaluci imenovala u Komisiju koja prati realizaciju projekta izgradnje Memorijala žrtvama ustaškog genocida.
Prema njegovim rečima, na području Donje Gradine planirana je izgradnja Muzeja, verskih objekata za molitvu i prostora za komemoracije.