Mimo odobrenja Saveta bezbednosti UN, ali i protivno Povelji UN i svim drugim važećim međunarodnim pravnim propisima, NATO je 24. marta 1999. godine izvršio agresiju na tadašnju SR Jugoslaviju.
Napad je imao kodni naziv “Ujedinjena sila”, a zvaničnici Alijanse očekivali su da će biti dovoljno samo nekoliko dana da se slome otpor tadašnje Vojske Jugoslavije. I pored toga što je to u svakom smislu te reči bila borba Davida i Golijata, agresija 19 najmoćnijih zemalja Zapada trajala je 78 dana, a na meti NATO najviše su bili položaji VJ na prostoru Kosova i Metohije.
Tone projektila
Tek nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 10. juna 1999. godine, kojim su se vojska i policija povukli, a prostor Kosova i Metohije prepušten na upravljanje međunarodnim mirovnim snagama Kfora i Unmika, ispostavilo se da je učinak NATO, u odnosu na količinu upotrebljene tehnike i municije bio gotovo simboličan: uništili su 14 tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa. Međutim, teško je naći grad u Srbiji koji tokom 11 nedelja bombardovanja nije bio meta. Prema podacima srpskih stručnjaka zabeleženo je ukupno 18.168 poletanja NATO avijacije i lansiranja krstarećih projektila s brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji i iz baza u zemljama Zapadne Evropi i SAD. NATO je saopštio da je izvedeno ukupno 38.004 naleta od čega 10.484 vatrena dejstva. Prema nezvaničnim procenama, tokom vazdušnih udara bačeno je oko 22.000 tona projektila od čega 37.000 zabranjenih kasetnih bombi. Takođe, procena je da je na tadašnju SRJ, a najviše na KiM i jug Srbije bačeno i više desetina tona municije s osiromašenim uranijumom što je proizvelo katastrofalne posledice po zdravlje građana jer se broj obolelih od najtežih bolesti se ustrostručio!
Takođe, tokom agresije je razorena infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri, ukupno oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije. Procena je da je pričinjena materijalna šteta od 30 milijardi dolara.
Ogromna razaranja
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Ukupne posledice po zdravlje stanovništva i ekološke posledice su nemerljive. Razorena je ambasada Kine u Beogradu 7. maja 1999. Zgrada RTS u Beogradu uništena je 23. aprila. Poginulo je 16 osoba i isto toliko ranjeno. Zgrada Televizije Novi Sad pogođena je 3. maja 1999, na Međunarodni dan slobode medija..
NATO agresija je proizvela i novi izraz “kolateralna šteta” koji označava civile stradale “greškom”.
Najviše poginulih civila bilo je u napadima NATO aviona na kolone albanskih izbeglica kod Đakovice, 14. aprila, kada je poginulo 75 ljudi i u Koriši kod Prizrena, 14. maja, kada ih je stradalo 87. U napadu na autobus kod mesta Lužane 1. maja ubijeno je 60 civila, u Surdulici 27. aprila i 31. maja desetoro. U Nišu je od kasetnih bombi 7. maja živote izgubilo 16 ljudi, u napadu na putnički voz u Grdeličkoj klisuri 12. aprila njih 13, u Aleksincu 5. aprila 12 ljudi, u Novom Pazaru 31. maja 14, a u bombardovanju mosta kod Varvarina 10 civila među kojima je bila i Sanja Milenković (16), učenica Matematičke gimnazije. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom agresije NATO-a od
2.500 ubijenih civila bilo je 89 dece, a u odbrani zemlje živote je izgubio 1.031 pripadnik vojske i policije. Ranjeno je oko 6.000 civila, od čega 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, dok se 25 ljudi i dalje vodi kao nestalo. NATO nikada nije saopštio svoje gubitke u ljudstvu i tehnici.
U više navrata je negirao i da je RV i PVO oborilo više desetina letilica. Međutim, u Muzeju vazduhoplovstva kod Aerodroma “Nikola Tesla” u Beogradu i dalje se mogu naći delovi srušenih aviona – tada ponosa američke borbene avijacije – stelt bombardera F117 A i jurišnih lovaca F-16.
Rezolucija 1244
Agresija je obustavljena potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine, a zatim i izglasavanjem Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN koja je garantovala teritorijalni integritet Kosova i Metohije u okviru tadašnje SRJ, odnosno Srbije. Poslednji projektili pali su na području sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30, i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ.
