Povećanjem obima i izmenom proizvodne strukture poljoprivredne proizvodnje uz donošenje i primenu adekvatnih mera poljoprivredne politike moguće je za period od šest do deset godina ostvariti izvoz agrara od osam do deset milijardi dolara, kaže za “Vesti” agroekonomista Vojislav Stanković.
On ističe da su osnovni preduslovi za povećanje proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda pre svega stabilizacija monetarne i poreske i politike deviznog kursa, odnosno politike kojom se utiče na proizvodnju, spoljnu trgovinu i kretanje kapitala, što obezbeđuje uključivanje Srbije u međunarodne institucije i integracione procese – Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i EU.
Istakao je da je velika potražnja za voćem i povrćem, a naročito za srpskom malinom, jagodom i jabukom, kao i za proizvodima od žitarica.
Spoljnotrgovinsku razmenu Srbije robom poljoprivredno-prehrambenog porekla u dosadašnjem periodu karakteriše ostvarena vrednost izvoza od 2,9 do 4,1 milijardu dolara, s dostignutim udelom u izvozu privrede 15-20 odsto. Istovremeno, ostvarena je visoka vrednost uvoza od 1,5-2,3 milijarde dolara, po godinama, uz dostignuti udeo od oko 10 odsto u ukupnom robnom uvozu privrede, ukazuje Stanković.
On naglašava da se realizovani rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenim proizvodima karakterišu i suficitom koji iznosi u pojedinim godinama i 1,6-1,8 milijardi dolara uz stopu pokrivenosti uvoza izvozom od 180 odsto.
Posmatrano po zemljama namene u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, više od 90 odsto ostvarene vrednosti izvoza realizuje se na tržišta 20 zemalja, pri čemu gotovo ceo udeo se odnosi na tržišta EU, BiH i Severne Makedonije. Poslednjih godina je sve značajniji udeo zemalja Jugoistočne Evrope s kojima postoji sporazum o slobodnoj trgovini.
Povećanje suficita
U izvozu dominiraju žita, voće, duvan i prerađevine, jestivo ulje, dok su na uvoznoj strani pored grupe tzv. nekonkurentnih proizvoda (kafe, začina, citrusnog voća i proteinskih stočnih hraniva) zastupljene i značajne količine voća i povrća, duvana i prerađevina, konditorskih proizvoda i dijetetske hrane, napominje Stanković.
– Srbija je u 2020. godini realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u visini od 4,14 milijardi dolara, što predstavlja rekordan rast izvoza po stopi od 14,4 odsto, uz istovremeno realizovan uvoz u visini od 2,3 milijarde dolara, uz stopu rasta od 8,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2020. beleži rast od 20,5 odsto, odnosno za 312 miliona dolara je veći u odnosu na 2019. godinu i iznosi 1,84 milijarde dolara – kaže naš sagovornik.
Vino stiže do Japana
Procene govore da bi od izvoza voća, povrća i prerađevina Srbija mogla da ostvaruje izvoz od oko 800 miliona dolara pre svega na tržištima EU (Nemačka, Austrija, Italija, Velika Britanija).
Isto tako, poslednjih godina vidljiv je napredak u segmentu proizvodnje vina u Srbiji. Tako procene govore da bi moglo da se izvozi i do 40.000 tona vina na tržišta pre svega Nemačke, SAD, Japana, Kanade.
