Oduvek je Srbija bila poljoprivredna zemlja, živela od zemlje i stoke, a u toku velikih kriza narod se nije plašio gladi, jer su njive izdašno rađale, a obori bili puni.
Uvek je ostajalo i viška, pa su Srbi svinje i šljive odvajkada prodavali, prvo bečkom dvoru, a kasnije snabdevali i druge bogate zemlje zapadne Evrope.
Da se naša zemlja vraća na puteve stare slave, nagovestio je ovih dana potpisan Memorandum o saradnji ministarstava spoljnih poslova koje su potpisali Srbija i Bahrein.
Gosti iz Bahreina su gledali kako i šta Srbija radi, i oduševili se da su shvatili da je naš izvoz veći od 4,2 milijarde dolara u to u godini korona virusa.
Sve izgleda još bolje ako se zna da je Bahrein jedna od najbogatijih zemalja Zaliva i da zato mnogo znači kada postoji saradnja sa njom, kao i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pogotovo što logistički saradnja sa njima Srbiji nije problem, jer se brzo stiže.
– Shvatili su da je naša roba kvalitetna, a i konkurentnija od neke druge robe. Otvaranje prostora UAE i Bahreina, otvaranje je prostora celog Zaliva. Vraćamo se ovde gde smo bili pre 30-40 godina, kada je bila Jugoslavija. Ovo su nova tržišta, nove prilike da izvozimo što više, a samim tim će i cene proizvoda rasti, čim raste i potražnja – optimističan je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Naši proizvodi stigli su do rafova trgovina gotovo svih evropskih zemalja, Amerike i Rusije, ali i Azije, Australije.
Među domaćim strateškim proizvodima je malina, u čijoj proizvodnji zauzimamo treće mesto u svetu, a po zamrznutom “crvenom zlatu” smo svetski lider ispred Poljske i Čilea. Iz Privredne komore Srbije kažu da je kod nas dominantno gajenje maline, borovnica je u ekspanziji, a jagoda ima veliki potencijal.
– Trenutno smo broj jedan po kvalitetu maline u svetu – kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara i dodaje da bismo uz bolji sadni materijal mogli da imamo 25.000 hektara pod malinom i izvoz od 170.000 tona, pa bismo i po količini bili prvi.
U sezoni berbe “crvenog zlata” malinarstvo direktno i indirektno uključuje oko milion i po ljudi. Svake godine izvezemo i nekoliko stotina hiljada tona jabuke na daleke destinacije poput Indije, Kine, Rusije i Amerike.
Naša zemlja izvozi i gotovo sve: žitarice, stočnu hranu, voće, povrće, prerađevine od mesa. Jabuka više od 90 odsto ide u Rusku Federaciju, jagodasto voće uglavnom ide na tržište Evropske unije, izvozimo i u Japan, Ameriku, Kanadu. Najviše, pre svega u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Rumuniju. To je tržište nama u okruženju, dobra je logistika i postoje dobre trgovinske razmene od ranije.
– Nemamo nigde zabranu, ono što je dobro mi imamo naše proizvode i na tržištima kao što su Švedska, Japan, američko tržište, koji su jako zahtevni. Zahtevne su procedure i jako je teško izvesti robu u Ameriku, a mi to uspevamo, imamo proizvode koji imaju kvalitet i cenu, ali nemamo količine da budemo prisutniji i na nekim drugim tržištima – reči su Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju, u sektoru poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije.
Par svinja za 80 groša
Najvažniji “izvozni srpski brend” Miloševog vremena bile su svinje. Izvoženo ih je do 225.000 komada godišnje, i to isključivo u Austriju. Bečki trgovci su svakoga proleća, dok su svinje još bile mršave, dolazili u Srbiju i kupovali ih po ceni od 70-80 groša par, pa su posle sa njima vodili važnu trgovinu, ne samo po Austriji već i po drugim evropskim zemljama… Posle svinja, najviše se prodavala krupna marva.
Jaka konkurencija
Globalna tražnja za voćem neprestano raste. Danas kupac u svakoj tački sveta može da bira između najnovijih sorti sa Balija ili Tajlanda, šumadijsku šljivu, jabuku iz Čelareva ili ariljsku i ivanjički malinu ubranu nekoliko sati ranije.
