Evropski kontinent odavno nije ovoliko podsećao na vreme Hladnog rata, ali Srbija uspeva da očuva neutralni status.
Uoči očekivanog susreta predsednika Džozefa Bajdena i Vladimira Putina velike sile pokazuju mišiće NATO manevrima od BiH do Estonije, a Rusija povremenom koncentracijom snaga duž ukrajinske granice, pojačanjima u regionu Crnog mora uključujući Krim i najavljenom masovnom vežbom na teritoriji saveznice Belorusije. Krupne jedinice gledaju se popreko duž granica Poljske, gde se postepeno seli glavni kontigent NATO, bliže Rusiji.
U međuvremenu, Moskva ne krije želju da poslednje dve balkanske zemlje, Srbija i BiH, ostanu van NATO pakta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često ističe da je neutralnost naše zemlje stvarna i to ne samo na papiru, a njegova politika dala je rezultata pošto taj status priznaju Moskva i NATO, što je prošle sedmice potvrdio i generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg. Osim toga, Srbija učestvuje u programu Partnerstvo za mir, koji predstavlja saradnju NATO-a i zemljama koje nisu članice alijanse, a Moskva pruža vojno-tehničku pomoć i takođe izvodi zajedničke vojne vežbe.
Tako je upravo završena vežba srpskih i ruskih specijalaca na poligonu Orešac, a stiglo je i po 30 savremenih tenkova i oklopnih kola BRDM, na osnovu sporazuma predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina iz Sočija 2019. godine. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko na ceremoniji primopredaje ovih borbenih sredstava u Nišu istakao je na “neutralnost sama sebe štiti”, čime je objasnio motive Moskve da donira tehniku Srbiji i potvrdio prihvatanje njenog statusa.
Vežbe specijalaca
I sagovornici “Vesti” jedinstveni su u oceni da donacija Ruske Federacije u tenkovima i borbenim vozilima nikako ne narušava vojnu neutralnost Srbije. Oni ističu i da vežba srpskih i ruskih specijalaca nema veze sa vojnim manervima NATO koji su prošle nedelje održani na Manjači u RS.
Nekadašnji načelnik Generalštaba, general Branko Krga, kaže za “Vesti” da je u svakom slučaju donacija modernizovanih tenkova i borbenih vozila dobra vest, zato što Srbija već poseduje ove modele, pa će samim tim obuka i održavanje biti mnogo jednostavniji.
Odbrana nezavisnosti
– Jačanje odbrane je uslov za nezavisnost svake države, pa tako i naše, i tu nema govora o nekoj pristrasnosti Srbije. Sve demokratske zemlje na svetu u svojim ustavima se zalažu za slobodu i nezavisnost. Preduslov i najvažniji element za to su jake oružane snage – ističe general Krga.
General Radovan Radinović ukazuje konkretno da je saradnja sa oružanim snagama Rusije ključan dokaz da Srbija dosledno sprovodi vojnu neutralnost.
– Podsetiću da Vojska Srbije preko Partnerstva za mir učestvuje u brojnim aktivnostima i vojnim vežbama NATO, pa je sasvim logično da se sarađuje i sa drugim polom, inače bi naša vojna neutralnost bila neubedljiva – naglašava general Radinović.
Sve dogovoreno
Prema rečima generala Radovana Radinovića nema direktne veze između vežbe srpskih i ruskih specijalaca, sa manevrima NATO u BiH.
– Sve te vežbe se mesecima ranije dogovaraju i planiraju, tako da je pogrešno da se dovode u bilo kakvu direktnu vezu – tvrdi Radinović.
Panika u Prištini
Prištinska predsednica Vjosa Osmani optužila je Srbiju da jača uticaj Kremlja u regionu organizovanjem zajedničkih vežbi s ruskom vojskom. Ona se pohvalila da za to vreme “kosovske bezbednosne snage” učestvuju u zajedničkim vojnim vežbama sa snagama SAD.
Na Rusiju sa svih strana
Odavno članice NATO nisu izvodile ovoliko vojnih vežbi, posebno na Balkanu. U seriji manevara sa sličnim nazivima, koji predstavljaju jedinstvenu vežbu, do sredine juna isprobava se od desanta do artiljerijske vatre.
Manevri Branilac Evrope 21 održavaju se svake godine i organizuje ih američka vojska. Ove godine pridružilo se još 25 zemalja. To su evropske članice NATO-a i Kanada, sve zemlje Zapadnog Balkana osim Srbije, kao i partnerske zemlje Ukrajina, Gruzija i Moldavija. Međutim, Branilac Evrope 21 odvija se na teritoriji 16 zemalja, ali ne u Ukrajini i Gruziji.
Branilac Evrope 21 prvenstveno je koncentrisan na region Zapadnog Balkana i Crnog mora, s ciljem da se uvežba sadejstvo trupa SAD i drugih NATO zemalja, i predstavlja niz takozvanih uvezanih manevara.
Na albanskoj obali se još početkom aprila pojavio najveći američki transportni brod “Bob Houp” zbog vežbi iskrcavanja. Manevri koje predvode Amerikanci počeli su i u Estoniji, gde se od 5. maja izvode padobranske i minobacačke vežbe.
Taj deo Branioca Evrope 21 naziva se Brzi odgovor, a oko 7.000 vojnika na desantnoj obuci, osim u Estoniji koncentrisano je i u Bugarskoj i Rumuniji. Još 5.000 vojnika u okviru vežbe Trenutni odgovor treniralo je iskrcavanje s brodova od sredine maja. U isto vreme okupilo se 13.000 vojnika na vežbi Čuvar sablje, koji se do početka juna obučavaju u protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani, kao i medicinskoj evakuaciji.
U međuvremenu je u BiH održana vežba Brzi odgovor 21 na poligonima za obuku Manjača i Glamoč, te na lokaciji kasarne i aerodroma Dubrave kod Tuzle, a mali kontigent takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga učestvuje u multinacionalnoj vežbi Laufer 21 u Hrvatskoj.
NATO je za kraj maja isplanirao i vežbu Nepokolebljivi branilac 2021, u kojoj osim vojski 20 članica učestvuju i dva najbliža partnera Finska i Švedska, dakle opet na samoj ruskoj granici.
U prvom delu planirane su vežbe na Atlantiku sa oko 5.000 vojnika i 20 brodova, kao i 40 aviona među kojima su novi F-35. Drugi deo se održava u Ulmu, gde je NATO pre tri godine uspostavio komandu sa zadatkom da obezbedi brz prelazak trupa preko brojnih državnih granica u Evropi. Na ovoj vežbi učestvovaće samo 300 vojnika, ali će to biti vatreno krštenje za novu komandu u Ulmu. U trećem delu, NATO se opet približava Rusiji u regionu Crnog mora, gde će se 4.000 vojnika iskrcati u Rumuniji.
Moskva pokazala zube
Neobično, ali Rusija nije tražila da nadgleda NATO manevre. Ona je pokazala šta misli o tome u aprilu kada je na Krimu i duž južne granice s Ukrajinom okupila više od 100.000 vojnika i veliku količinu ratne tehnike. Iako je Zapad podigao galamu tvrdeći da je reč o pretnji Ukrajini, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je reč o odgovoru na vojne aktivnosti NATO-a.
Partnerstvo dobro za sve
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i ranije je isticao da alijansa u potpunosti poštuje politiku neutralnosti Srbije.
– Kao što pokazuju primeri Austrije, Švedske i Finske, neutralnost i partnerstvo s NATO-om međusobno se ne isljučuju. Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za Zapadni Balkan i dobro za NATO – izjavio je Stoltenberg za medije prilikom posete Srbiji 2019. godine.
On je podvukao i da će se buduća saradnja NATO-a sa Srbijom razvijati od reforme sektora bezbednosti do pomoći u slučaju nepogoda, te odlaganja viška municije. Podsetio je i da je Srbija učestvovala u nizu programa, kao u oktobru 2018. godine kada je bila domaćin civilne vežbe za pomoć u vanrednim situacijama pod nazivom “Srbija 2018”.
– Ova vežba je pomogla saveznicima NATO-a, kao i Srbiji i drugim partnerima, da postanu bolje pripremljeni za delovanje u slučaju prirodnih katastrofa, kao što su poplave i zemljotresi – naveo je Stoltenberg.
