Srbija nije upala u postavljenu zamku: Propao pokušaj da se iznudi priznanje Kosova

Tanjug

Srbija na Samitu „Brdo-Brioni“ nije upala u zamku da pristane na nepovredivost granica Kosova, pokazala je da ne može da bude ucenjena, a njena saglasnost o „brisanju granica“ u regionu odnosi se na „mini šengen“ koji je i inicijativa Beograda. Srbija nije nezadovoljna epilogom, iako je njen amandman na zaključke o nepromenjivosti granica odbijen.

Ovo je mišljenje političkog analitičara Dragomira Anđelkovića koji kaže da se plan o brisanju granica odnosi na to da granice budu prohodne kao unutar šengenske zone. Znači, radi se o jednoj vrsti integracija po uzoru na Evropsku uniju.

Srbija nije upala u postavljenu zamku

– Srbija je na ovom Samitu stavila do znanja svima da granice država moraju da budu u skladu sa Poveljom UN i da ne mogu jednostrano da se menjaju. Ovo se tiče Kosova gde je relevantna Rezolucija 12 44 po kojoj je Kosovo i Metohija deo Srbije. Dakle, ne može da se se priča o nepromenljivosti granica, a da neko priznaje Kosovo kao nezavisnu državu – ističe Anđelković.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je prisustvovao Samitu rekao je da je zadovoljan ostalim zaključcima ali da se Priština jedina pobunila zbog termina „brisanje granica“.

– Izašli smo sa tog Samita iznevši svoj stav, a to je da ne prihvatamo dvojne standarde. Izašli smo tako što smo jasno stavili do znanja da to ne prihvatamo i to je naša, da je nazovemo, pobeda – dodaje on.

Pokušaj da se iznudi priznanje Kosova

Anđelković kaže i da je svrha Samita da stavove zemlja Balkana približe što više težnjama i željama, pre svega, Evropske unije.

Danijel Igrec, magistar pravnih nauka iz Ljubljane ocenjuje da je ovogodišnji sastanak lidera zemalja Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja neophodno posmatrati u kontekstu pokušaja Brisela da od Srbije iznudi priznanje tzv. Kosova.

– Cilj inicijatora sastanka nije bio da se učesnici obavežu da će poštovati princip nepromenjivosti granica na Balkanu, jer da zaista imaju tu želju, onda njihove zemlje nikada ne bi priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Da su zaista privrženi poštovanju državnih granica onda ne bi predstavnicu Prištine ni pozivali da učestvuje na sastanku ovakvog formata – smatra on.

Suština samog sastanka, dodaje, krila se u pokušaju da se izvrši dodatan pritisak na Srbiju i da se dobije njena saglasnost da neće narušavati granice i teritorijalnu celovitost Kosova, onako kako ga doživljavaju u Briselu, kao suverenu i nezavisnu državu.

Dodatni pritisak na Srbiju

– To bi bio veoma važan korak koji bi Prištini omogućio da ojača svoje napore za sticanjem članstva u UN. To je strateški cilj EU i SAD, a oni ovakve sastanke koriste kao mehanizam za afirmaciju geostrateških i geopolitičkih interesa na Balkanu. Srećom, Srbija nije prihvatila da igra prema njihovim pravilima. Odbijanjem da prihvati princip nepovredivosti kosovskih granica naša zemlja poslala je snažnu poruku da ne odustaje od Rezolucije 1244 i da je jedini okvir u kojem je moguće postići kompromisno rešenje za KiM samo i isključivo međunarodno pravo i granice Srbije, koje su priznate odlukama UN – navodi Igrec.

On zaključuje da iz zaključaka koje je javnosti predstavio slovenački predsednik Borut Pahor vidimo da Priština nije postigla svoj cilj. Zajednička deklaracija se usredsređuje na zajednički evropski put zemalja Zapadnog Balkana i ne sadrži eksplicitne odredbe koje bi potvrđivale nepovredivost tzv. kosovskih granica, onako, kako su one jednostrano iscrtane u zapadnim ambasadama 2008. godine.