Nedavno je u prostorijama Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu organizovao zanimljivo predavanje na temu "Srbija kroz istoriju i trenutak u kome se danas nalazi". U prepunoj sali ovog društva gotovo da nije bilo prazne stolice, jer su naši građani želeli da čuju izlaganje istoričara Milana St. Protića, ambasadora Republike Srbije u Bernu. Pozdravljajući naše građane, ambasador Protić je rekao da ovog puta ne razgovara sa njima kao ambasador nego kao istoričar koji je čitavog svog života pokušavao da razume svoj narod, ali i druge.
– Današnja Srbija je naša jedina otadžbina koju smo mi kao narod ikada imali, čijih ćemo 800 godina obeležiti i proslaviti 2017. Da vas podsetim Stefan Prvovenčani, prvi srpski kralj krunisan je 1217. srpskom krunom.
Nesporno je da od tog dana imamo svoju državu – ovim rečima ambasador je započeo istorijat srpskog naroda. – Podsetiću i na ovo: od svih bivših republika SFRJ, samo Srbija nije nastala voljom svog naroda i građana. Sve druge republike su same izabrale svoj put, a mi smo Srbiju dočekali tako što su naša braća iz Crne Gore odlučila da izađu iz Zajednice Srbije i Crne Gore 2006. Ovo pitanje smo gurnuli pod tepih zato što instinktivno osećamo da se nećemo složiti i što među nama ima onih koji Srbiju doživljavaju kao svoju državu i onih kojima je srcu bliža Jugoslavija.
|
Pitanja iz publike
Gosti iz Štutgarta |
Protić je, između ostalog, kazao da smo u svom istorijskom trajanju jedva jednu desetinu vremena proveli u Jugoslaviji, a sve ostalo doba ili u sopstvenoj državi Srbiji ili pod tuđinskom vlašću. Govorio je i o tome da Srbi u Hrvatskoj sa punim pravom sa gorčinom doživljavaju rušenje i uništvalnje tabli sa ćiriličnim natpisima i primetio da velika većina našeg naroda u Srbiji i danas piše latinicom i da od svih televizija u Srbiji samo državna TV koju na to obavezuje zakon ima ćirilično pismo. Rekao je isto i za štampu u Srbiji i naveo da samo nekoliko novina danas izlazi na ćirilici. Ambasador Protić dugo je govorio i o drugim istorijskim činjenicama iz srpske prošlosti. Posebno je istakao svoje gledište po kojem ljudi žive u nastojanju da sebe odrede, otkriju ko su, odakle su i kud su naumili.
– Ovo je u stvari pitanje identiteta i svesti koja se kod čoveka pojavljuju i u individualnoj i u kolektivnoj ravni – kazao je Protić. – Svaki narod da bi sebe definisao u odnosu na druge narode mora imati saznanja o jedinstvenosti svog bića i zajedničku samosvest ispunjenu prepoznatim osobinama.
Govorio je i o našim velikanima Svetom Savi, Tesli, Dučiću, Vuku Karadžiću i mnogim drugim, koji su značajni za Srbiju. Publiku je naročito interesovalo mišljenje ambasadora Protića o srpsko-hrvatskim odnosima u 19. i 20. veku i sistematskom progonu pravoslavnog življa na teritoriji današnje Hrvatske, kao i uloga Rimokatoličke crkve u tim postupcima.
Pred kraj predavanja Zdenko Ninković je zapitao Protića: "Šta vam je trebalo da se upuštate u politiku"? Na to mu je Protić odvratio: "To se i ja pitam!"
Posle predavanja, ambasador Protić je još dugo razgovarao u prijateljskoj atmosferi sa našim građanima.
