Srbija na ruski pogon

Tanjug

Prolaskom „Turskog toka“ kroz Srbiju naša zemlja uživaće u brojnim povlasticama, pre svega, dobili smo energetsku stabilnost, ali i mogućnost da gas dobijemo znatno jeftinije, a kada krene izvoz preko naše zemlje, ubiraćemo i zaradu od taksi, kaže za Sputnjik energetičar Miloš Zdravković povodom puštanja probnog gasa kroz cevi položene u Srbiji.

Gas je prošao kroz deo „Turskog toka“ kroz Srbiju, time je priveden kraju jedan od najznačajnijih projekata koji ojačava ekonomsku, ali i geostratešku poziciju Srbije u regionu.

Potekao ruski gas

Cevi su položene duž cele dužine magistralnog gasovoda u dužini od 403 kilometra, od Zaječara na granici sa Bugarskom do Horgoša na granici sa Mađarskom.

Miloš Zdravković za Sputnjik kaže da su brojni benefiti ovog gasovoda, ali da je najveći energetska stabilnost Srbije.

– To je dvosmerni gasovod kojim gas može da se kreće iz pravca Bugarske ka Mađarskoj i obrnuto. To je važno zbog energetske bezbednosti, ne samo naše države, već umrežavanja celog regiona zapadnog Balkana sa gasnim instalacijama. Probni radovi su izvršeni, gasovod je napunjen, i kroz Bugarsku i kroz Srbiju, sada se ispituju automatika, kompresorske stanice koje su urađene, zapravo, u toku je i kontrola bezbednosti gasovoda – objašnjava Zdravković.

Pun kapacitet od juna

On međutim napominje da ceo gasovod „Turski tok“ na teritoriji Srbije ipak još nije izgrađen, ali dodaje da to, ako je suditi po tempu dosadašnjih radova, ne treba da nas brine.

– Na teritoriji Srbije ostalo je da se uradi još jedna kompresorska stanica, ona će sigurno biti završena do juna, a potrebno je da se završe i dve takve stanice na teritoriji Bugarske. Međutim, pritisak gasa u cevima koje su položene na trasi „Turskog toka“ je dovoljno veliki da gas može da prođe iz Bugarske ka Srbiji i da u Pančevu već može da se koristi za potrebe gasne elektrane, odnosno za pravljenje struje i toplotne energije – otkriva nam Zdravković.

On dodaje da preostaje i obiman posao na gasifikaciji naše zemlje, u punom kapacitetu i Srbija i Bugarska moći će da koriste gas, ali i da zarađuju više od „Turskog toka“, upravo kada se završe pomenute kompresorske stanice. Tada će „Gasprom“ ovom rutom moći da izvozi gas i na teritoriju Republike Srpske, odnosno Federacije BiH i ka Mađarskoj.

Gas stiže u najveće gradove Srbije

Zdravković kaže da je predviđeno da se u bliskoj budućnosti u Srbiji izgradi još pet gasnih elektrana. Objašnjava da su to zapravo elektrane – toplane, koje će biti podignute uz najveće industrijske centre Srbije.

– U Pančevu će se proizvoditi 4 odsto struje ukupno proizvedene u Srbiji, uz to će se snabdevati toplotnom energijom rafinerija i svi njeni pogoni. Sa punim kapacitetom „Turskog toka“ to će biti moguće uraditi u blizini Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Kada se proizvodi struja, nusproizvod je toplotna energija koja se koristi uz velike industrijske, odnosno, poslovno stambene centre – objašnjava ovaj energetičar.

Zdravković kaže da će, pored energetske stabilnosti, Srbija uživati u još nekoliko važnih benefita prolaska ovog magistralnog gasovoda preko njene teritorije.

Jeftiniji gas i zarada od taksi

„Mi ćemo imati sigurno minimum 40 dolara jeftiniji gas na hiljadu metara kubnih, zbog transportnih taksi koje će naša zemlja da ubira, zato što magistralni gasovod prelazi preko naše teritorije. Bugari su ispregovarali sa „Gaspromom“ nižu cenu gasa za 27 odsto u odnosu na rutu kojom su uvozili gas iz Ukrajine, kako su naši pregovarali, za sada mi nije poznato, ali pretpostavljam da je reč o sličnom dogovoru, to je jedan benefit, a drugi je što će neki ljudi tu raditi, opsluživati gasovod i prateće objekte“.

Zdravković ističe da je uveren da će svi poslovi oko „Turskog toka“ kroz Srbiju biti završeni na vreme, jer su oni koji su osmislili ovaj veliki projekat razmišljali o svim detaljima, kako tehničkim, tako i političkim. Ističe da je najteži deo posla završen, a to je bilo polaganje cevi na dnu Crnog mora.

„Zato su se Rusi odlučili da prvo završe „Turski tok“, iako je mnogo manjeg kapaciteta u odnosu na „Severni tok 2“ koji je kasnio, jer je Rusija predvidela američko protivljenje i sankcije. Crno more je mnogo dublje nego Baltičko, cevi su se polagale na dubini od 2000 metara, a u Baltiku su na par stotina metara dubine“.

Na kraju razgovora za Sputnjik Zdravković kaže da bi ubuduće bilo dobro ovaj važan gasovod nazivati pravim imenom, „Turski tok“.

„Pojam „Balkanski“ izmislili su Bugari zbog svojih geostrateških problema sa Turskom. Kada su odustali od „Južnog toka“ napravili su sebi problem, odustali su od mnogo većeg gasovoda, sada su dobili jednu cev, pa umesto da oni Turskoj prodaju gas, uvoziće ga iz te zemlje“.