Predsednici Rusije i Kine sat uoči otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu potpisali su dokument o međunarodnim odnosima kojim politički, vojno i iznad svega ekonomski objedinjuju Evroazijski kontinent u epohi pred nama.
Dan kasnije, Aleksandar Vučić i Si Đinping dogovorili su da do kraja godine bude potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom za koji je srpski predsednik ukazao da otvara neslućene mogućnosti za srpsku ekonomiju i izvoz na najveće tržište sveta.
Putin i Si Đinping doneli su niz odluka koje su već izazvale veliku nervozu u zapadnim medijima koji podsećaju da je kineska privreda po obimu već prevazišla američku. Predsednik SAD Džozef Bajden odmah je spustio loptu rečima da “u odnosima Rusije i Kine ne vidi ništa novo”.
Strah na Zapadu
Međutim, zapadni analitičari ne boje se rata supersila, već ogromnih ekonomskih mogućnosti koje stvara sporazum predsednika Rusije i Kine o funkcionalnom objedinjavanju nekoliko organizacija i inicijativa: Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS – Rusija, Kina, Indija, Pakistan, Iran i niz manjih zemalja), Evroazijske ekonomske unije (EAEU – Rusija i nekoliko bivših sovjetskih republika), ASEAN (Organizacija zemalja jugoistočne Azije), i Pojas i put (kineska inicijativa za povezivanje s Evroazijom, kopnenim ekonomskim Putem svile i morskim Putem svile).
Od ogromnog značaja je i što Srbija od 2019. ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom unijom, jednom od tačaka oslonca dogovora Putina i Sija, uz ŠOS, ASEAN i Pojas i put. Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom našoj zemlji je već otvorio tržište sve do Vladivostoka, na obali Pacifika koji se smatra budućim težištem svetske ekonomije, a sada nas očekuje i ugovor s Kinom, po čijoj zamisli je osnovan ŠOS.
Argentina uz Peking
Ovo objedinjavanje kapaciteta dva kontinenta i dve supersile koje saradnju ne uslovljavaju političkim zahtevima, prepoznale su i udaljene države, pa je tako predsednik Argentine Alberto Fernandez prošle sedmice bio kod Putina, a ove kod Siđipinga s kojim je potpisao 13 dokumenata. Fernandez je potom izjavio da će se njegova zemlja pridružiti inicijativi Pojas i put, te da po tom osnovu računa na više od 23 milijardi dolara kineskih investicija.
I Aleksandar Vučić govorio je o neposrednim projektima u vezi sa Sporazumom o slobodnoj trgovini s Kinom, letovima za Šangaj i Peking, bescarinskoj zoni u Beogradu, ogromnom uvećanju trgovinske razmene i izvoza i na prvom mestu činjenici da će Srbija postati najprivlačnije mesto u Evropi za strane investitore, uključujući one sa Zapada koji u našoj zemlji žele da izgrade fabrike za izvoz u Kinu bez carine.
Raskrsnica južne rute
Kopnena i morska južna ruta Pojasa i puta ukršta se u Srbiji. Kopnena preko Turske i Bugarske i morska preko Sueckog kanala i atinske luke Pirej koju su kupili Kinezi, a što je jedan od razloga gradnje brze pruge kroz Srbiju sve do makedonske granice.
Jača odbrana Kosova
Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović ukazuje da su Kina i Rusija već dugo strateški partneri, a da su na savezništvo upućene kao velike susedne zemlje i ekonomije i stalne članice
SB UN koje nose odgovornost za svetske odnose.
Jovanović kaže da je cilj ovih sila očuvanje UN i svetskog poretka zasnovanog na rezultatima Drugog svetskog rata.
– O značaju bilateralnih i odnosa u svetu, govori saradnja u oblasti gasne privrede, što je projekat vredan više od 400 milijardi dolara, ali i u investicijama, u vojnoj i industriji informacionih tehnologija – kaže Jovanović.
On pojašnjava da sa procesom stvaranja multipolarnog sveta predvođenog Kinom i Rusijom dolazi do napetosti u globalnim odnosima.
– Zapad ima ekspanzionističku strategiju usvojenu 1999. o širenju na Istok. U NATO se širi prema Rusiji i tako približava i Kini. Uz to kontrola Kine je prvenstveni cilj AUKUS-a, saveza Australije, Velike Britanije i SAD. Na Pacifiku se SAD učvršćuju i šire baze s ciljem okruživanja Evroazije – objašnjava ekspanziju Jovanović.
Za Srbiju je, kaže, značajno što su Rusija i Kina sporazumom stavile do znanja da neće dozvoliti reviziju globalnog sistema koji počiva na Povelji UN i rezultatima Drugog svetskog rata i što u tome imaju veliku podršku u svetu.
– Sa separatizmom su suočene dve trećine država u razvoju, ali i Rusija i Kina. U potpisanom dokumentu, Vladimir Putin je jasan da je Tajvan nerazdvojni deo Kine. To je i za Srbiju od velikog značaja, jer dve
velike ne odustaju od stavova o Kosovu i podržavaju Rezoluciju 1244 UN, pa verujem da dolazi trenutak kada će zajedničkim dokumentom ili kroz UN pružiti podršku Beogradu – kaže Jovanović.
Odskočna daska
Jovanović ukazuje da Zapad podgreva separatizam sa kojim i Kina i Rusija imaju problema.
– Deo strategije ekspanzije Zapada je da natera Srbiju da prizna Kosovo, jer hoće oslonac na Balkanu sa kojeg će odskočiti na Istok – pojašnjava Jovanović.
Nezadovoljni SAD i EU
Ekonomista Mlađan Kovačević ističe da je veoma važno da Rusija i Kina imaju dobre ekonomske i političke odnose, jer će to uticati da se uveća njihova moć. Međutim, on upozorava da je poznato da SAD ne gledaju blagonaklono na jačanje veza između te dve velike zemlje i objedinjavanje moćnih kontinentalnih organizacija i inicijativa.
– SAD vrše pritisak na EU da spreče rad ruskog gasovoda Severni tok 2 koji je od koristi naročito za Nemačku, ali uslovljavaju i zemlje Istočne Evrope da se drže po strani. Logično je da male zemlje imaju dobre veze s Istokom i sa Zapadom, ali će biti pritisnute na sve načine da se opredele – kaže Kovačević.
On je uveren sam da će SAD vršiti veliki pritisak na Srbiju da izbegava saradnju s Kinom i Rusijom.
– EU je naš najveći trgovinski partner, ali sa njom imamo i najveći spoljnotrgovinski deficit. I tu ćemo verovatno imati problem, jer će SAD terati EU da i ona vrši pritisak na zemlje koje sarađuju sa Kinom i Rusijom – kaže Kovačević i dodaje da je Kina već sada moćna, a da ostaje da se vidi li će se ekonomski centri premestiti na Istok, a oni tradicionalni poput EU oslabiti.
