Upućuje nam se poruka da moramo da se odreknemo Kosova i Metohije, kako bismo dobili mali poklon i da moramo uvesti sankcije Rusiji, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, govoreći o pritiscima na našu zemlju na svečanosti povodom obeležavanja 20 godina od osnivanja Bezbednosno-informativne agencije. On je naglasio da se Srbija u poslednje 24 godine nije nalazila u ovako teškoj situaciji u kakvoj je danas, a da pritom nije nikome ništa uradila i da nas u budućnosti čekaju teški izbori i mnogo problema.
Sankcije kao malj
– Ako odbijete, onda ste u problemu. Da se razumemo. Ne preti niko meni kao Aleksandru Vučiću, oni prete, neskriveno, celoj našoj zemlji i njenom opstanku. Samo hoću da to svi znate, i prvi put to kažem ovako otvoreno. Ništa nije dovoljno. Kažu, problem su izbeglice. Nema problema, ukinućemo bezvizni režim. Rešićemo te probleme, ali to neće biti dovoljno. Da uvedemo sankcije zato što njima smeta da postoji jedna zemlja koja štrči i želi da ima pravo na slobodno mišljenje, i nikoga nije ugrozila niti kročila na tuđe tle. Nikoga nismo napali, ali smo bili surovo kažnjeni, gore nego Irak i Avganistan. Jer njima nisu odvajali Basru i Kandahar – rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, svi govore o planu Šolc-Makron, a niko ga nije video.
– Svi već imaju mišljenje i javno su izneli svoj stav. I onda znate koliko je teško da radite, teško je delovati kada imate podeljenu javnost o onome što nisu ni videli. Niko pojma nema šta piše u tome, ali dovoljno da se izjasne. To sam rekao da bismo videli kako i naši partneri sa svih meridijana istupaju. Ako mislite da je dovoljno da Srbija kaže sutra uvodimo sankcije Rusiji, ne, tapšali bi nas po ramenu pet ili šest dana. Danas im to služi da nas kao malj udaraju po svim forumima, pa će nama da rade ono za šta optužuju Rusiju – kazao je predsednik Vučić i potvrdio da je on video plan, ali i da je dogovor da ne ide u javnost još neko vreme.
Cilj Kosovo u UN
Predsednik smatra da Zapadu ne bi bilo dovoljno ni kada bi Srbija uvela sankcije Moskvi.
– Neretko smo govorili da je uvek bez naše krivice, nekada da nekada ne, ovog puta bez naše krivice uvučeni smo u začarani krug. Ako bismo rekli da sutra uvodimo sankcije Rusiji, tapšali bi nas četiri-pet dana. Nama će raditi sve ono za šta optužuju Rusiju da radi drugima. Posle nekoliko dana bi rekli ili ste za budućnost i da budete na pravoj strani istorije. Prava strana istorije nema veze sa argumentima, već da li ste na njihovoj strani – naveo je Vučić i istakao da se koriste sva oruđa da se dođe do konačnog cilja, a to je Kosovo u UN.
Predsednik je skrenuo pažnju kako sada govore da su izbeglice problem, i najavio da će naša zemlja ukinuti bezvizni režima zemljama poput Tunisa.
– Posle 57 godina ukinućemo bezvizni režim samo zato što je to njihov hir, ali nema problema, usaglasićemo se. Mislite da će biti dovoljno? Neće biti ni vest – rekao je predsednik i ukazao da će nas, kada se sve ostavi po strani, čekati teški izbori u budućnosti, kao i mnogo problema.
– Svuda su samo interesi, i tako će i mnogi sa istoka samo da gledaju da budemo što dublje uvučeni u problem, jer kad postoji još jedna zemlja u problemu, time je i njima lakše, a o licemerju ovih sa Zapada da ne govorim – zaključio je Vučić.
Značajna uloga službe
Po dolasku na svečanost u zgradi BIA predsednik je položio venac na Memorijalni zid na kojem su ispisana imena nastradalih pripadnika, kao i saradnika Agencije.
– Danas živimo u vremenu u kom je aktivnost naše službe najvažnija. Beograd je poslednjih nedelja poput Kazablanke. Kada imamo goste iz Rusije, otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate. Kada imamo goste sa Zapada, onda imamo one druge koji ih prate u stopu. To govori koliko su zainteresovani ne samo jedni za druge, nego za ovo parče zemlje koje bismo da sačuvamo za sledeća pokoljenja – rekao je Vučić i dodao da su došla vremena u kojima je uloga službe velika i značajna.
Raste opasnost od terorizma
Domaćin svečanosti povodom jubileja Bezbednosno-informativne agencije koja je počela izvođenjem himne “Bože pravde”, bio je direktor BIA Bratislav Gašić, a prisustvovalo je 500 pripadnika agencije. Gašić je istakao da se tektonski potresi u svetu odražavaju i na Balkan, i da je porasla opasnost od secesionizma, terorizma i organizovanog kriminala.
– Sve su izraženije i hibridne pretnje, poput hiperprodukcije lažnih vesti čiji je cilj destabilizacija. Posebno, u cilju ispunjavanja svoje informativne funkcije agencija je načinila poseban napor kako bi obradila relevantne podatke kako bi donosioci odluka mudro vodili državu – rekao je Gašić.
Prema njegovim rečima agencija ima kontinuitet od tri veka koji su obeležile velike krize.
– Istorija, zajedno sa kulturom i jezikom tvore nacionalni identitet jednog naroda. Mada ocena uloge službe na ovim prostorima pripada istoričarima, BIA ne odustaje od tradicije i kvaliteta. Agencija stalno potvrđuje svoju relevantnost i stručnost – rekao je Gašić i istakao da je agencija danas opremljena po najsavremenijim standardima.
Nametanje gole sile
Rok od dve godine za rešenje Kosova i Metohije koji se čuo od specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka nametnuo je i pitanje: kako će Zapadu poći za rukom da reši ovaj problem za tako kratko vreme kada se pokazalo da je decenijama nerešiv.
Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador Srbije u UN, kaže za “Vesti” da je 2024. godina kao rok za rešenje očito u funkciji tekuće politike, ali smatra da, kako stvari sada stoje, teško da nešto može da se uradi do tada.
– Situacija u našem regionu je rovita, a ne zna se ni šta će biti sa sukobom u Ukrajini. Taj okvir od dve godine nije realan, jer postoji puno toga još da se uradi, puno tehničkih stvari da se odradi da bismo došli do konačnog rešenja. Zato smatram da se ne može, kako mi to kažemo, preko noći postići konačni dogovor, jer je još dosta posla, a deluje da niko nije spreman da se ozbiljno bavi time – objasnio je Jevremović, koji misli da Brisel i Vašington nemaju originalne ideje.
Sociolog dr Ilija Kajtez smatra da Zapad pokušava da nađe nove izgovore i načine da pritiska Srbiju.
– Vidimo da je Kipar već decenijama problem između Grčke i Turske, a Nagorno Karabah između Jermenije i Kazahstana, dok će bliskoistočni problem Palestinaca trajati do kraja sveta. Samo se kod nas pravi presedan i Zapad priznaje tzv. Kosovo, pa traži da ga i mi priznamo – ukazuje on za “Vesti”, uz ocenu da Zapad vrši nametanje gole sile uvijene u oblandu diplomatije.
Kajtez ističe da problem tzv. Kosova ne može da se reši za dve godine, jer za to apsolutno nema spremnosti zbog insistiranja Prištine da Srbija tzv. Kosovu prizna državnost.
– Mi smo za neku vrstu kompromisa, odnosno najšire autonomije i našeg državnog suvereniteta. Mogu da nas okupiraju, ali smo bili pod mnogim okupacijama, pa nam je to prirodno stanje i dobrovoljno se nikada nećemo odreći KiM. Kada bi to neko ko vodi Srbe učinio, to bi mu bilo zadnje – zaključio je Kajtez.
Kurti samo o priznanju
Povodom roka je reagovao i Aljbin Kurti, koji je za DNj
rekao da nema mnogo vremena i da je spreman da se kreativno i konstruktivno angažuje u razgovorima, ali da u centru sporazuma bude međusobno priznanje.
Istorijat agencije
Bezbednosno – informativna agencija Republike Srbije ustanovljena je 2002. godine, a njeno formiranje prepoznato je kao organizaciono i institucionalno rešenje koje u datom trenutku najbolje zadovoljava bezbednosne potrebe društva, uzimajući u obzir izražene pretnje bezbednosti i raspoložive kadrovske i materijalne resurse.
“Preteča” BIA, Odeljenje za poverljive policijske poslove, osnovano je 1899. godine zakonom usvojenim na zasedanju Narodne skupštine u Nišu koje se završilo 17. oktobra u okviru Ministarstva unutrašnjih dela. Zadatak tog odeljenja bio je da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte bezbednosti države, a delokrug rada obuhvatao je obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji…
Za prvog načelnika imenovan je Jovan S. Milovanović, osnivač srpske stenografije, bivši predsednik Trgovačkog suda i član Apelacionog suda u penziji.
Odeljenje za poverljive policijske poslove organizovano je po ugledu na tajne policije Francuske i Austrougarske, a ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, poslovi tog Odeljenja 1900. godine prešli su u nadležnost Policijskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.
