Put Srbije u Evropsku uniju je posut trnjem, očigledno mnogo više nego što smo do sada mislili. Prema informacijama beogradskih medija, ove godine Srbija možda otvori jedno od 35 poglavlja u pregovorima, a možda i nijedno.
Prošlonedeljni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije je u najmanju ruku kritičan, a pojedini eksperti navode da je izuzetno nepovoljan jer pokazuje mnoge slabosti Srbije u dostizanju standarda koji važe u razvijenim državama EU.
Srbija se deset godina od predaje zahteva za članstvo u EU i pet godina od početka pregovora suočava sa istim problemima. To su dijalog Beograda i Prištine o konačnom statusu, ali i sa korupcijom, neefikasnim sudstvom, organizovanim kriminalom, poštovanjem ljudskih prava i slobodom medija, a još nije otvorila ni polovinu pregovaračkih poglavlja. Naime, u pregovorima o prijemu Srbije u EU, od ukupno 35, do sada je otvoreno 16 poglavlja.
Sve je izglednije da je zbog nezadovoljstva u Briselu ponašanjem Srbije pristupni pregovori umesto da se ubrzaju, uspore. Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore u Briselu, beogradski mediji navode da će se tokom predsedavanja Rumunije Evropskom unijom, možda otvoriti jedno i to poglavlje 9, koje se odnosi na finansijske usluge, ali da ni oko njega nije postignuta konačna saglasnost među državama članicama.
EU je očigledno nezadovoljna ponašanjem Srbije, ali ima i mnogo unutrašnjih problema, pa je pridruživanje sve teže. Naime, Brisel je nezadovoljan i Beogradom i Prištinom u razgovorima o statusu Kosmeta. Potom, reforme u samoj Srbiji teku sporo, ali i sve je manje entuzijazma u samoj Uniji da se balkanske države brzo integrišu. O tome je govorio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji ističe da je prioritet EU unutrašnja reforma, a ne dalje širenje.
Suzana Grubješić generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji naglašava da je neophodan napredak u vladavini prava i sređivanje odnosa s Kosovom. Od ovih pitanja zavisiće ritam pregovora o članstvu.
– Za Srbiju je novo što je ove godine mnogo veća pažnja posvećena medijima i napadima i pritiscima na novinare. To ne zabrinjava samo njih, nego sve nas. Komisija uvek pravi izbalansiran izveštaj, navede oblasti gde ima malo napretka, malo više i gde nema napretka. Tako ga i treba čitati, pažljivo – objašnjava Grubješićeva.
V. d. stanje kao sredstvo pritiska
A kako iz Brisela gledaju na Srbiju, moglo se upravo videti i izveštaja Evropske komisije, koji je objavljen prošle nedelje.
– U izveštaju se ističe negativan trend u funkcionisanju demokratskih institucija, govori se o hitnoj potrebi da se unaprede izborni uslovi, kao i nezadovoljavajućem stanju u parlamentu – navodi Raša Nedeljkov iz CRTA, organizacije koja se bavi demokratskim procesima.
I iz Transparentnosti Srbije se navodi da je izveštaj EK posebno naglasio probleme sa ugovaranjem velikih nabavki, političkim uticajem u javnoj upravi i korupciji, što su sve stvari na koje EU posebno obraća pažnju.
“Ipak, u pojedinim aspektima, izveštaj nije dovoljno kritičan u ocenama. EK jeste u prvi plan istakla i problem v. d. stanja koje se koristi kao sredstvo političkog uticaja u vrhovima javne uprave, ali je propustila da ukaže na isti problem u velikim javnim preduzećima”, navode iz Transparentnosti Srbije.
Nedostižna 2025?
Kako se ocenjuje, ukoliko Srbija ne ubrza reforme, 2025. godina, kao potencijalna godina ulaska u EU o kojoj se dosta priča, ostaće nedostižan san. Prilog u tome govori i činjenica da je većina zemalja koje su ušle u EU 2004. i 2007. godine zatvorile sva poglavlja u roku od šest godina od početka pregovora, dok je Srbija za pet godina od pokretanja pregovora sa EU zatvorila samo dva poglavlja – i to privremeno.
