Zimi volimo da nam je toplo. Širom sveta se za grejanje najviše koriste ugalj, nafta i gas, ali to nije dobro za klimu. Postoje, međutim, i druge mogućnosti. U zemljama Evropske unije količina električne energije poreklom iz vetra i sunca premašila je količinu električne energije iz uglja za 100 TWh. Neprofitne organizacije koje se bave klimatskim promenama Sandbag i Agora Energiewende izradile su šesti godišnji izveštaj o energetskom miksu Evrope.
Jedno od najvažnijih saznanja udružene grupe stručnjaka jeste da je tokom 2019. godine sektor proizvodnje električne energije “ispustio” 12 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na godinu ranije, a sve zahvaljujući povećanoj upotrebi obnovljivih izvora. Udeo čiste energije u Evropskoj uniji je skočio na 34,6 odsto, te je tako postavljen novi rekord na nivou ove zajednice zemalja. Kako piše Energetski portal, u poređenju sa 2018. godinom, to je rast od 1,8 odsto.
Zagađenje vazduha
Zabeleženi pad emisija gasova s efektom staklene bašte u evropskim elektranama je viši nego i u jednoj godini počev od 1990. Uspeh na tom polju se pripisuje zatvaranju termoelektrana na ugalj. Snabdevanje strujom iz tog naftnog derivata se smanjilo za 24 odsto, odnosno za oko 150 TWh, a pozitivni trend je u velikoj meri izazvan poskupljenjem tone proizvedenog ugljen-dioksida na 25 evra. Veća cena je doprinela tome da generisanje struje iz postrojenja s visokim ugljeničnim otiskom bude manje ekonomski opravdana u odnosu na generisanje električne energije iz elektrana na prirodni gas i postrojenja koja crpe obnovljive izvore energije.
Nemačka, Španija, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija su odgovorne za 80 odsto ukupnog pada eksploatacije kamenog uglja za zadovoljavanje energetskih potreba stanovništva i industrije. Kada je reč o lignitu, dve trećine pada su se odigrale u Nemačkoj i Poljskoj. Za oko jedan odsto je umanjeno učešće nuklearki, a jedine među konvencionalnim postrojenjima za proizvodnju struje s uvećanim učešćem su elektrane na gas – i to za 12 odsto u odnosu na 2018.
Kad je reč o našoj zemlji, najveći potencijal energije vetra u Srbiji nalazi se u košavskom području kao što su južni Banat i istočna Srbija, zatim na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera i na lokalitetima planinskih prevoja na nadmorskim visinama iznad 800 metara, kao i u dolinama reka Dunava, Save i Morave.
Korak po korak
Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori, pa trenutno u našoj zemlji vetroparkove grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske. Vetrenjače niču velikom brzinom i svi su saglasni da će Srbija na krilima vetra imati bezbednu i čistu budućnost.
Smanjenje zavisnosti od uglja, ali i uvođenje obnovljive energije mora ići postepeno jer činjenica je da vodom, suncem i vetrom nije lako upravljati
– Mi čuvamo naš termosektor, ali ga ne čuvamo tako što o tome pričamo već ulažemo izuzetno puno u njegovo povećanje efikasnosti i dostizanje standarda i zaštite životne sredine. I uveren sam da ćemo 2020. godine dostići onaj cilj koji smo postavili pred sebe – 27 procenata iz obnovljivih izvora energije – kazao je svojevremeno ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Stručnjaci ističu da bi trebalo ulagati u geotermalnu energiju jer se topla voda lako iscrpljuje pošto se vadi iz zemlje. U Evropi države kroz razne programe i subvencije podržavaju ulaganja u obnovljive izvore energije poput termoizolacije, geotermalne energije, energije vetra i solarne energije. Stručnjaci su saglasni da je nuklearna energija najčistija energija.
– Moramo da kažemo i potvrdimo da je to najčistija energija. Bez obzira na sve i najjeftinija je. Srbija ima sreću jer ima Đerdap i dobijamo oko 40 odsto električne energije i to nas vadi. Najmanje zagađuje okruženje – izjavio je prof. dr Jožef Njerš, profesor Više tehničke škole u Subotici.
Ozelenjavanje
Vetrenjače su isporučile 14 odsto više struje zbog povoljnih vremenskih uslova, a snaga solarnih instalacija je porasla za medijum odsto. Sve članice Evropske unije su učestvovale u ozelenjavanju energetskog miksa, sem Češke.
Pogubne suše
Proizvodnja u hidroelektranama je opala za šest odsto usled suša. S obzirom na to da nuklearne elektrane isto zavise od vode zbog hlađenja, sušno vreme se odrazilo negativno i na njih, posebno tokom jula, kao i na dopremanje uglja u termolektrane vodotokovima.
Ukupna potrošnja električne energije je takođe bila niža – i to za 56 TWh
i iznosila je 3222 TWh. Objašnjenje leži u toplijoj zimi na evropskom kontinentu.
