U Srbiji bi sistem za medijsko objavljivanje informacija u specifičnim slučajevima nestale dece Amber alert mogao bi da počne da se primenjuje krajem ove godine, najavio je Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD). Kako kaže, već je više od milion ljudi dalo podršku putem društvenih mreža kampanji za uvođenje ovog sistema na kojem se u našoj zemlji radi još od 2015. godine.
Urgentno pitanje
– Nismo iznenađeni podrškom koju dobijamo. Radili smo na promociji ovog sistema vrlo strpljivo, upoznavali smo ljude – kaže Jurić.
Prema njegovim rečima i u samom Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) prisutna je velika želja da se taj sistem implementira u našoj zemlji i već je formiran tim koji će raditi na njegovom uspostavljanju. U tom timu, kako objašnjava naš sagovornik pored službenika tog ministarstva biće i predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, ali i svih ostalih nadležnih institucija među kojima su i predstavnici ministarstva za rad i socijalnu politiku, telekomunikacija i pravde.
– U timu će biti i predstavnici CNZD-a, ali i drugih nevladinih organizacija (NVO). Ukoliko neko bude imao želju da bude deo radne grupe, mislim da će MUP biti spreman da to prihvati – objasnio je Jurić.
On je dodao da se uskoro očekuje prvi sastanak tog tima koji treba da definiše kriterijume kako će sistem funkcionisati u našoj zemlji.
– Tada ćemo imati jasniju sliku da li će on biti identičan sistemima u drugim zemljama ili ćemo ga mi još i unaprediti – izjavio je Jurić.
Istakao je i da je ministar MUP-a Bratislav Gašić zadao svim zaduženim osobama da se o ovom pitanju urgentno i ozbiljno radi.
– Ukoliko tako bude, sistem Amber alert bi mogao u Srbiji da zaživi do kraja 2023. godine – naglasio je naš sagovornik.
Informacija kao spas
Kako je objasnio, da bi se nestalo dete pronašlo, nije dovoljno efikasno da samo policija radi na slučaju, već je važno da se i građani uključe u potragu. To je moguće, kako ističe, jedino ako su dobro informisani.
– Kada se ispune kriterijumi koje postavlja policija, sistem se pokreće. Televizije onda na svakih sat vremena emituju podatke o nestalom detetu, ali i radio stanice, benzinske pumpe, elektronski bilbordi, tržni centri, dok građani dobijaju poruku sa slikom nestalog deteta i poznatim podacima. Tako se i društvo uključuje u potragu za nestalim detetom – detaljno je objasnio Jurić.
Prema njegovim rečima, objavljeni podaci sadrže gde i kad je dete poslednji put viđeno, šta je na sebi imalo od odeće, ali i podatak u slučaju da policija ima informacije o osumnjičenoj osobi za otmicu. Jurić posebno naglašava da neće svaki nestanak dece biti obuhvaćen sistemom alarmiranja, već će procenu njegove opravdanosti vršiti stručnjaci iz policije, zbog čestih situacija kad tinejdžeri samoinicijativno odlaze od kuće zbog svađa ili ljubavi.
– Amber alert se uvodi zbog mališana koji ne odlaze svojom voljom i čiji je život ugrožen. Pronađena obuća na mestu gde je dete nestalo je dokaz da je postojala neka borba ili da se desilo neko nasilje, kada je nestalom detetu potreban lek da bi moglo normalno da funkcioniše, ako je ostavljena neka oporoštajna poruka, ili ako se zna da roditelj koji je oteo dete ima neke psihološke poremećaje i slično su sve kriterijumi koji treba da se ispune da se sistem pokrene i to je razlika u odnosu na sve druge nestanke koji se dešavaju – kaže Jurić.
Kriterijumi za aktiviranje
On objašnjava da među državama u kojima se primenjuje Amber alert postoje različiti kriterijumi za aktiviranje, pa tako na primer u Grčkoj on se istog momenta pokreće kada nestane dete mlađe od 14 godina.
– Kod nas bi ovaj sistem možda mogao istog momenta da se aktivira kada nestanu deca od 16 godina i mlađu. Ali način i brzina obaveštavanja medija, naftnih kompanija, banaka, mobilni operateri…. su sve pitanja na kojima treba raditi. Najbitnija je sinhronizacija među institucijama. Uzećemo dobre prakse iz inostranstva, ali ćemo gledati da sistem unapredimo i da ga ljudi iz regiona preuzmu od nas – rekao je Jurić.
– Godišnje, u zemljama gde ovaj sistem postoji, on se pokrene dva do tri puta. Ne bi se više pokretao ni u Srbiji, ali upravo je zbog tog značaja i brze potrage, to ključno kada su u pitanju nestanci dece – ističe Jurić.
On dodaje da praksa pokazuje da najveći broj dece bude pronađen i vrati se kući, ali kako ističe, mi se spremamo upravo za te retke slučajeve a to su oni koji se dese jednom, dva ili tri puta godišnje kada su u pitanju neke otmice ili, možda, pokušaji suicida i slično.
– Za te slučajeve pripremamo ovaj sistem. Ako Amber pomogne da se spasi makar samo jedno dete koje nestane, ovaj sistem je već potvrdio svoju opravdanost – naglasio je naš sagovornik.
On međutim dodaje da postoje ljudi u zemlji koji bez ikakvih argumenata i činjenica iznose laži na mrežama o Amber alertu.
– Ovaj sistem je isključivo vezan za spasavanje nestale dece. Ambert alert nije organizacija kao što je Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) gde dolaze žrtve i gde se sa njima razgovara. Tu nema kontakta sa decom. Amber alert može da se zove bilo kako drugačije, ali taj naziv je prepoznatljiv u svetu. Da li će se on kod nas zvati “Monika alert”, po imenu devojčice ili child alert, dete upozorenje … to se mene ne tiče, bitno je kako će taj sistem funkcionisati. ljudi moraju da shvate da takav sistem može isključivo da vodi srpska policija. Ne mi kao organizacija, ni mediji, već samo naša policija, naše tužilaštvo i naši sudovi. Pitanje je samo kako ćemo mi svi zajedno reagovati kada jedno dete nestane – zaključio je Jurić.
registar nestalih lica
Jurić naglašava da Srbiji nedostaje i javni registar nestalih lica.
– Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj ne postoji javni registar nestalih lica, ne samo dece nego i odraslih. Godišnje se prijavi veliki broj nestalih osoba u zemlji i taj registar bi trebalo da postoji gde bi ljudi nakog objavljivanja nestanka neke osobe mogli da pomognu – kazao je on.
Prema njegovim rečima, taj registar bi trebalo da bude javno dostupan na sajtu MUP-a. Jurić objašnjava da veliki broj bolesnih dementnih ljudi izađe na ulicu i jednostavno se izgubi, pa je pomoć građana u tim situacijama neophodna.
– U MUP-u postoje ljudi koji su spremni da razgovaraju na ove teme i daju svoj doprinos da se ovi problemi rešavaju. To će biti jedna od tema razgovora u narednom periodu sa predstavnicima resornog ministarstva i nadam se da će nam što se tiče tog problema izaći u susret i da će Srbija napokon biti zemlja koj ima i javno dostupan registar nestalih osoba – naglašava on.
Razgovori od 2015.
O uvođenju Amber alerta se u Srbiji govori još od 2015. godine, nakon što je ubijena devojčica Tijana Jurić, a o mogućnosti uvođenja Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) razmatralo je još 2018. Do pomaka je došlo u februaru 2022, kada su tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i predsedavajući Fondacije Amber alert Evropa Frank Hoen u Beogradu potpisali Memorandum o razumevanju.
8 GODINA SE RASPRAVLJA O AMBER ALARMU !!! A DA NE POMINJEMO JOŠ I GODINE PRE TOGA…