Na prigodnoj svečanosti u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu zlatnu medalju i povelju profesoru Robertu Hodelu, nemačkom slavisti, poreklom iz Švajcarske, uručila je ambasadorka Snežana Janković. Ukazom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, medalja i povelja dodeljeni su povodom velikog angažovanja profesora Hodela na prevođenju dela srpske književnosti i njihovoj promociji u svetu.
Robert Hodel je upravnik Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu i inostrani član SANU. U potpuno ispoštovanim merama zaštite od korone, u sali je bio prisutan maksimalan broj ljudi, a veče su izvornim narodnim pesmama ulepšale i članice hora KUD Zlatni opanak. U ime ambasadora Švajcarske, koji je na odmoru, ovoj svečanosti prisustvovao je Diter Kavaleri, otpravnik poslova Ambasade Švajcarske u Nemačkoj. Svečanosti je prisustvovao i Diter Kavaleri, otpravnik poslova Ambasade Švajcarske.
Snežana Janković, ambasadorka Srbije u Nemačkoj je naglasila da su profesoru Hodelu dodeljena priznanja u oblasti kulturne saradnje i jačanja prijateljstva Srbije i Nemačke. Ona je navela da je ukaz predsednika Vučića napisan još 12. februara ove godine, ali se zbog situacije sa koronom priznanje dodeljuje tek sada.
Pamti gostoljublje
– Profesor Robert Hodel se pre svega bavio realizmom i modernom, a svoj rad posvetio je proučavanju srpske književnosti. Rođen je u Švajcarskoj, slavistiku, filozofiju i etnologiju studirao je u Bernu, Sankt Peterburgu, Moskvi i Novom Sadu. Objavio je više naučnih radova o srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, sa posebnim akcentom na pisce Momčila Anastasijevića, Ivu Andrića i Dragoslava Mihailovića. Ovom prilikom želim da mu izrazim zahvalnost na posvećenosti i jačanju kulturnih i naučnih veza između Srbije i Nemačke i na promociji srpskog jezika i književnosti na nemačkom govornom području, a time i jačanju nemačko-srpskog prijateljstva – pročitala je ambasadorka deo iz ukaza.
Zahvaljujući na priznanju, profesor Hodel se obratio prisutnima na izvanrednom srpskom jeziku.
– Velika mi je čast i radost da primim ovu nagradu, za dugotrajnu saradnju sa naučnicima i naučnim institucijama u Srbiji. Nije samo reč o naučnoj saradnji, nego i o trajnom prijateljstvu s mnogim kolegama i o velikom gostoljublju jedne zemlje koja mi je postala nešto kao druga domovina. Baviti se srpskom književnošću za mene je privilegija. Ona vredi mnogo više, nego što se može pomisliti na osnovu njene dosadašnje popularnosti u inostranstvu. Prevođenje sa srpskog za mene predstavlja čistu radost. Potencijali svakako postoje, a prodor u svet srpska književnost mogla bi da ostvari na sličan način kako je to pošlo za rukom nekim južnoameričkim književnostima, za kojima nimalo ne zaostaje. Zahvaljujem se od srca na ovom priznanju koje ne pripada samo meni, već je ujedno i priznanje za Filološki fakultet u Beogradu i Institut za jezik i književnost sa kojima dugo i prisno sarađujem – naglasio je Hodel, a njegove reči su pozdravljene aplauzom.
Konzul Ambasade Republike Srbije, Milica Topalović, uz najavu programa, pročitala je i pojedine izvode iz dela velikana srpske književnosti koje je profesor Hodel preveo na nemački, a onda je publika imala priliku da čuje i tonski zapis Hodelovih prevoda, u izvođenju nemačke glumice Hildegard Šmal.
Nastupile su potom članice hora KUD Zlatni opanak, čija je završna pesma “Gusta mi magla padnala” duboko dirnula emocije svih prisutnih, a gromki i upečatljivi glasovi članica hora pod vođstvom Sandre Stupar, još dugo će odjekivati prostorijama naše ambasade.
Prijatni razgovori
Veče posvećeno dodeli priznanja profesoru Hodelu, uveličao je svojim prisustvom i dr Milutin Stanković, poznati lekar i humanista iz Berlina.
– Velika mi je čast da budem pozvan i prisustvujem ovoj svečanosti. Posebno mi je drago što sam imao priliku da upoznam profesora Hodela i sa njim popričam na srpskom jeziku. Vredno je divljenja sa kakvim oduševljenjem on priča o našoj književnosti. Prevođenje sa nemačkog na srpski je izuzetno teško kad treba preneti emocije, ali profesor Hodel je neko kome to uspeva. Imali smo veoma prijatan razgovor, a već se rodilo prijateljstvo koje će sasvim sigurno biti praćeno i uzajamnim porodičnim posetama. Njegova ljubav prema srpskom jeziku i prema mojoj domovini večeras me je nekako vratila u zavičaj – izjavio je Stanković.
On ističe da mu je drago što se ambasadorka Snežana Janković zauzela da ga upozna s Hodelom, kako bi i lično mogao da čuje njegovo mišljenje.
– Imao sam večeras čast da ovoga puta malo više popričam i sa ambasadorkom. To je jedna predivna i prepametna osoba, toliko komunikativna i predusretljiva da je veliko zadovoljstvo što s njom može ovako otvoreno da se razgovara. Izvođenje izvornih pesama bilo je tako dirljivo, a gromki glasovi devojaka su nam uzburkali emocije i podsetili na bogatstvo naše kulture.
Posle prošlogodišnjeg tragičnog gubitka brata Živojina, u naletu korone, ova pošast je dr Stankoviću ponovo zakucala na vrata. On se posle pet nedelja neizvesnosti potpuno oporavio od ove bolesti i nastavio u svojoj ordinaciji da leči pacijente i savetuje ih kako da čuvaju uho, grlo i nos, pre svega od korone.
“Muči ga” Bora Stanković
Na pitanje, kako je otkrio čari srpske književnosti, profesor Hodel odgovara da je studirao najpre u tadašnjem Lenjingradu, a onda u Novom Sadu, gde se upoznao sa delima Miloša Crnjanskog.
– Zaintrigirale su me neke specifičnosti, kojih nema u drugim književnostima. Na promociji srpske književnosti može se još mnogo toga poraditi, a ja to vidim i kao svoj zadatak. Korona je otežala komunikaciju sa prijateljima, ali sam stalno u kontaktu s kolegama u Srbiji, i već 5. septembra slede skupovi, dva u Beogradu i jedan u Višegradu. Ako ne budem mogao da otputujem, pridružiću se skupu preko interneta. Osim pomenutih pisaca, moje veliko otkrovenje su i dela Bore Stankovića, čije pripovetke upravo prevodim. To je veliki izazov, ali dijalekatska izdiferenciranost nije ono najteže kod Bore Stankovića, već upravo rečenična konstrukcija, gde se reči nekako rasplinjavaju. Već tri godine uživam, ali se i mučim s njegovim rečenicama, a čak su se i njegovi savremenici sa tim mučili. Leksičke razlike i prevođenje samih reči nisu glavni problem. Sada čitam istorijske i etnološke radove iz južne Srbije, kako bih se upoznao sa kontekstom u kome su ova književna dela nastajala i lakše uspeo da ih prevedem. Senzibilnost Bore Stankovića veoma retko se još negde može naći u svetskoj književnosti.
Memoari
Koliko doktor Stanković ima interesovanja ne samo za medicinu, već i za druge oblasti, kao što je književnost, potvrdio je sledećim rečima:
– Uvek nađem vremena, kao i moja supruga i deca, da se posvetim čitanju knjiga, čak i posle zahtevnog rada u ordinaciji. Nadam se da ću uskoro uspeti da završim pisanje svojih memoara i da ih predam na štampanje – najavio je doktor da ćemo uskoro ponovo imati veče posvećeno književnosti.
Rad vredan divljenja
Ana Kojadinović, doktorant na Institutu za slavistiku Humboltovog univerziteta u Berlinu i predavač u Srpskoj dopunskoj školi “Sveti Sava” pri hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu, nije htela da propusti dodelu priznanja profesoru Hodelu.
– Bilo je ovo jedno predivno veče, veoma je dobro što je Srbija prepoznala angažovanje profesora Hodela na poslu prevođenja značajnih dela srpske književnosti. Profesora sam upoznala pre nekoliko godina i njegov rad na proučavanju i promovisanju srpske književnosti je svakako vredan divljenja. Ovo mi je prvo prisustvo jednom okupljanju od pojave korone, pa smo dobili bar neki privid, da kultura nije pretrpela posledice pandemije – navodi Ana.
Pored devetogodišnje ćerke Ognjenke i petogodišnjeg sina Vukomana, njoj su dodatna motivacija da se bavi pedagoškim radom i u martu rođeni blizanci, takođe brat i sestra Nikodin i Vidna. Udvostručene roditeljske obaveze, karakteriše kao teške, zahtevne i izazovne, ali i praćene prilivom nove energije, što će joj dobro doći kada 3. septembra ponovo krene nastava u prostorijama hrama.
Izuzetan program
Dodeli priznanja prisustvovala je i Sandra Klinge. Kao mašinski inženjer, došla je iz Niša na master studije u Nemačku, onda dobila mogućnost da radi i doktorat, a od nedavno je profesor mehanike na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.
– Veče je zaista predivno. Sve je lepo organizovano, program je izuzetan. Sjajno je što smo ovde u našoj ambasadi mogli da se okupimo. U Berlinu sam tek od jula, veoma mi se dopada – saopštava Sandra, čija je uža specijalnost numerička simulacija u programiranju mašina.
