“Srbija menja Ustav zbog KiM”

Kosovo online

Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti upoznat sa činjenicom da EU i međunarodna zajednica očekuju nastavak dijaloga i to nije ništa novo za njega.

Lajčak je za RTK rekao da mapa koja stoji u njegovoj kancelariji nema za cilj da uvredi bilo koju stranu u dijalogu.

– Znate da u svojoj profesiji puno radimo sa mapama, pa sam zatražio od nadležnih službi da mi obezbede mapu Zapadnog Balkana, što su i učinili. Mapa nije postavljena sa ciljem da nekoga uvredi, već odražava dobro poznati položaj EU. Nisam nameravao nikoga da uvredim, a emocionalne reakcije koje je izazvala su još jedan dokaz da očajnički trebamo normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine – naveo je Lajčak.

Specijalni izaslanik EU za pregovore Beograda i Prištine kaže da se sa obe strane u dijalogu mogu čuti teorije zavere o njegovoj naklonjenosti određenoj strani u dijalogu i naglašava da će kao posrednik u dijalogu zastupati stavove EU.

– Dovoljno sam dugo radio na Zapadnom Balkanu da bih znao koliko su popularne teorije zavere. Sa Kosova čujem da ne mogu da budem neutralan jer dolazim iz Slovačke i da podržavam Beograd. Iz Beograda čujem da ne mogu biti neutralan jer dolazim iz Slovačke i na taj način želim da dokažem da se ne priklanjam Beogradu i da ću shodno tome biti na strani Kosova. Ja predstavljam Evropsku uniju i zastupam 27 država članica EU. Kroz moj mandat moram da osiguram da se svaka članica EU oseća dobro predstavljenom u poslu koji radim. To je jedna stvar. Sa moje strane bilo bi vrlo neprofesionalno da imam mandat EU i kroz njega vršim promociju stavova samo jedne države članice ili grupe država članica EU. Druga stvar, je ne da donosim sud o ljudima na osnovu toga gde su rođeni, već na osnovu onoga što rade. Čeka nas puno posla i imaćemo puno prilika da vidimo kako stoje stvari – istakao je Lajčak.

Lajčak je naglasio da je za njega najvažnije da svih 27 država članica veruje u evropsku budućnost celog regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo.

– Zbog toga je Kosovo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, zato sam imenovan i zato je EU vodeći međunarodni akter u postizanju normalizacije odnosa. Jer sa normalizacijom Kosovo može započeti sa konkretnim procesom integracije i uslediće priznanja. EU ne priznaje države već je to odgovornost država članica. EU treba da odražava stavove i politike država članica. EU je ključni partner i prijatelj Kosova, puno pomaže i veruje u evropsku budućnost Kosova i njenih građana.

Lajčak kaže da, budući da je dijalog Beograda i Prištine veoma važan proces, mora da ima snažnu podršku u vladi, parlamentu, ali i stanovništvu.

– Važno je da dijalog ima podršku za usvajanje odluka u institucijama i da te odluke imaju podršku javnosti. Jedan od razloga zašto ovog puta idem u posetu regionu je upravo da bih se sastao sa Aljbinom Kurtijem, informisao se o njegovim planovima, uključujući dijalog. Preneću mu poruke i očekivanja EU i država članica da bi otvorili dalji dijalog. Sastaću se i sa drugim političkim liderima i zamoliti ih da podrže dijalog jer dijalog nije samo stvar premijera i vlade. Dijalog je važan za svaku političku stranku i za svakog građanina. Dijalog govori o evropskoj budućnosti – naglasio je Lajčak.

Slovački diplomata kaže da ne treba preceniti Kurtijeve izjave da će dijalog biti četvrti prioritet njegove vlade.

– Kurti sa pravom želi da se usresredi na stvari koje njegovi glasači i građani smatraju važnim. Reč je o ekonomiji, socijalnim standardima, korupciji, pravosuđu i to je u redu. Ali Kurti takođe zna da se EU i međunarodna zajednica raduju nastavku dijaloga i to za njega nije ništa novo. Ne postoji vlada koja se bavi samo jednim pitanjem. Upravo o tome ćemo razgovarati, kako postaviti prioritete. Već imamo iskustvo sa gospodinom Kurtijem kao premijerom. I bio je konstruktivan sagovornik. Iznad svega, on je taj koji je podigao carine i omogućio pokretanje dijaloga. Saradnja u zdravstvenim pitanjima takođe je pokazala visok nivo konstruktivnog pristupa. Stoga nema potrebe stvarati senzacije tamo gde za to nema mesta – smatra Lajčak.

Lajčak kaže da EU neće požurivati dijalog, uz napomenu da usporavanje tog procesa nije u interesu ni Srbije ni Kosova ni njenih građana.

– Znate da je naš stav bio da smo spremni kad god su stranke spremne. I to je upravo jedno od pitanja o kojem ću razgovarati sa Kurtijem i drugim partnerima u Prištini i Beogradu. Često smo jasno stavljali do znanja da ne želimo da probijamo rokove. Ne želimo da požurujemo ​​proces, ali u isto vreme verujemo da usporavanje procesa nije u interesu ni Kosova ni Srbije, dok suspenzija nije u interesu građana. Zbog toga EU očekuje da se dijalog nastavi u razumnom roku, i to je upravo jedan od ciljeva moje posete – istakao je Lajčak.

Posrednik u dijalogu Beograda i Prištine je podsetio da za vođenje dijaloga mora da postoji povoljna politička situacija.

– Imali smo dva sastanka u julu i jedan u septembru. Ali nakon toga, uprkos dobroj volji, premijer Hoti je shvatio da nema potrebnu političku podršku za nastavak rasprave o osetljivim pitanjima. Stoga smo imali tri sastanka na nivou glavnih pregovarača, ali već je bilo jasno da je kosovsko društvo u to vreme bilo usredsređeno na druga pitanja. Više nije imalo smisla pozivati ​​lidere i razgovarati o osetljivim pitanjima. Upravo zbog toga moramo poštovati političku realnost, a od septembra na Kosovu nije bilo zadovoljavajućeg nivoa političkog jedinstva za nastavak dijaloga i raspravu o osetljivim pitanjima. U međuvremenu, gotovo svako pitanje u dijalogu je osetljivo. Stoga smatram da sada imamo novi trenutak i da možemo da unesemo novu energiju u dijalog – naglasio je slovački diplomata.

Govoreći o zajednici srpskih opština, Lajčak je rekao da “sve što je dogovoreno mora zaživeti“, i da ni jedan od obavezujućih akata neće ostati zanemaren, te da se moraju pronaći načini za primenu onoga što je dogovoreno.

– Postoji drevni princip koji kaže “pacta sur servanda”, što znači “ono što je dogovoreno mora oživeti”. Dobro znate da je dogovor o osnivanju Zajednice srpskih opština bio 2013. godine, koji je ratifikovala većina u kosovskom parlamentu. Tada smo imali još jedno pomeranje 2015. godine, a onda je došla odluka Ustavnog suda. Sve ovo treba uzeti u obzir. Ali moramo pomaknuti proces unapred. Strane moraju pronaći rešenja, ali nećemo zanemariti ni jedan od ovih važnih obavezujućih akata. Moramo zajednički pronaći načine o tome kako primeniti ono što je u dijalogu dogovoreno. Dozvolite mi da dodam ono što sam rekao već nekoliko puta: svakako nije u interesu EU da uključi bilo koji element koji bi imao negativan efekat na funkcionisanje kosovskog ustavnog i zakonodavnog sistema – naglasio je Lajčak.

Lajčak je napomenuo da prilikom pregovaranja i postizanja međunarodnog sporazuma elementi sporazuma treba da budu uključeni u nacionalni pravni sistem.

– Ponekad se zakoni moraju menjati, čak i Ustav. To je princip. Promene se mogu dogoditi, baš kao i ranije. Na primer kada je Kosovo je usvojilo zakon o specijalizovanim sudovima, to je uključeno u Ustav. Kada se Kosovo nedavno pridružilo Istanbulskoj konvenciji, ponovo je ugrađeno u Ustav. Normalizacija odnosa izuzetno je veliki posao i po svoj prilici nakon potpisivanja sporazuma obe strane moraju osigurati usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa tim procesom. To se radi u praksi, morate prilagoditi nacionalno zakonodavstvo zasnovano na međunarodnim obavezama. To je dobro poznato načelo. U početku treba da se fokusiramo na sporazum o normalizaciji odnosa, a zatim će obe strane analizirati sporazum i videti šta to znači u kontekstu nacionalnog zakonodavstva i koji zakoni bi se trebali da se promene i treba li da se promeni i Ustav – naveo je Lajčak.

Lajčak kaže da se mogućnost promene Ustava odnosi, kako na Kosovo, tako i na Srbiju.

– Srbija ne krije činjenicu da je promena ustava na dnevnom redu. Nesumnjivo znamo da preambula Ustava Srbije kaže da je Kosovo deo Srbije, pa su ovde stvari jasne. Ovo je dobro poznato načelo. To je normalno jer kada se pridružite međunarodnim konvencijama ili postignete međunarodne sporazume, oni bi se trebali odražavati i u nacionalnom zakonodavstvu. To nije novo i Kosovo to vrlo dobro zna – naveo je Lajčak.

Lajčak zaključuje da je uloga EU kao posrednika da osigura da ono što je dogovoreno približi Kosovo i Srbiju Evropskoj uniji.

– Tražimo evropska rešenja. Zapadni Balkan je deo Evrope i postaće deo EU. Stoga nisam za ona rešenja koja su napravljena posebno za Zapadni Balkan, jer bi to značilo da ih više ne doživljavamo kao deo naše evropske porodice. Evropske zemlje su multietničke demokratije i ne menjaju granice prema etničkim linijama. To je filozofija 19. veka. EU je snažno prisutna na Zapadnom Balkanu, pokušavajući da je prilagodi evropskim standardima. Za mene bi pomirenje za razmenu teritorija ili promena granica prema etničkim linijama, značilo bi da smo odustali od evropske budućnosti Zapadnog Balkana. Ne želim da se ovo dogodi. Proveo sam toliko godina svog profesionalnog života približavajući Zapadni Balkan EU. Ja sam vrlo jasan i eksplicitan po ovom pitanju. Naša je uloga postizanje evropskog rešenja i sporazuma koje se temelji na evropskim principima. Razmena teritorija i promena granica na etničkoj osnovi nisu moderno evropsko rešenje – ističe Lajčak.

Lajčak kaže da EU i SAD imaju dugu i uspešnu istoriju bliske saradnje na zapadnom Balkanu.

– Ja sam lično deo ove priče poslednjih 20 godina. Svedok sam činjenice da su sva naša postignuća rezultat bliske saradnje. Nikada nismo sumnjali da je svrha ove saradnje dovođenje Zapadnog Balkana u EU. U poslednje dve godine imali smo nesretnu situaciju kada je bilo svojevrsne konkurencije. Nismo mi bili ti koji su želeli da se takmiče. Ali očigledno je nedostajalo saradnje, ne sa američkom administracijom, već sa određenim pojedincima. Ova situacija nikoga nije usrećila, a najmanje region. Kada sam u junu posetio Prištinu, svaki od mojih sagovornika pitao me je šta ova situacija znači”.

Neki su mi čak rekli da ne žele da biraju između SAD i EU.

– Ali činilo se da se radi o dva paralelna koloseka. Sada sam vrlo sretan što je nova američka administracija od samog početka jasno stavila do znanja da u potpunosti podržava obaveze EU i evropske integracije zapadnog Balkana. Oni u potpunosti podržavaju dijalog EU o normalizaciji odnosa kao i moju misiju. Redovno smo u kontaktu s američkim prijateljima. Videli smo izjave visokih zvaničnika nove američke administracije i upravo je to ono što nam treba. Ovo će poslati pozitivne i ohrabrujuće signale u regiju da se više ne takmičimo. Ne dokazujemo ništa jedni drugima, a zajedno radimo na ubrzanju evropskih procesa zapadnog Balkana i Kosova – kaže Lajčak.

Lajčak je naglasio i da je sadašnja situaciju u EU značajno drugačija od ranije, jer kako je rekao, kod ovog rukovodstva EU postoji obaveza da se proces dijaloga Beograd i Prištine uspešno završi.

– To znači postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji će jednom zauvek rešiti sva otvorena pitanja i biti u skladu sa međunarodnim pravom i zakonodavstvom EU. Ovaj sporazum pomoći će smirivanju i stabilizaciji situacije u regionu i približiće strane evropskoj perspektivi. Po prvi put postoji visoki evropski zvaničnik koji se brine o procesu 24 sata dnevno, sadam dana u nedelji i maksimalno pomaže visokom predstavniku EU, kako bismo osigurali da nemamo plime i oseke ili razdoblja kada se fokus može izgubiti kada su drugi problemi u centru pažnje. Ovo je nova situacija.

Lajčak kaže da je stalno posvećen dijalogu.

– Moram da naglasim i da se puno govorilo o mom jednogodišnjem mandatu i da li to znači da bismo trebali završiti postupak do kraja marta. Specijalni predstavnici EU u principu se imenuju na jednogodišnji mandat, a u načelu se mandat produžava na još godinu dana. To je naša politika i već se radi na procesu produženja mog mandata. Ovo nikada nije bilo sporno pitanje i nije uticalo na dijalog, 31. mart je uvek bio simboličan datum i nije igrao nikakvu ulogu u našim planovima. Sve dok verujemo da ono što radimo ima smisla i približava nas cilju, nastavićemo. Uvek sam govorio da verujem da se proces može završiti u roku od nekoliko meseci. Ali to ne znači da o tome odlučujem. Spremni smo, ali na strankama je da odluče kojom dinamikom mogu ići napred i koliko često mogu doći u Brisel. Spreman sam u bilo koje vreme da dođem u Prištinu i Beograd kako bih im stavio do znanja da EU ne usporava proces, ali na stranama je da odluče. Ohrabrujemo ih jer niko nema koristi od statusa kvo. Potrebna nam je normalizacija i moramo se usredsrediti na druga pitanja, dok trenutno stanje odnosa Kosova i Srbije komplikuje mnoge druge stvari. Optimista sam i verujem da je to izvodljivo, ali na stranama u dijalogu je da odluče kojom dinamikom mogu da idu napred – zaključio je Lajčak.