Najviše kritika u pogledu verskih sloboda u Srbiji u izveštaju je upućeno na račun Zakona o verama, koji, kako se navodi, pravi diskriminaciju među verskim grupama i pojedinim grupama uskraćuje pravni status.
"Ustav obezbeđuje slobodu veroispovesti. Međutim, Zakon o verama pravi diskriminaciju među verskim grupama i traži od manjinskih grupa, uključujući one koje su prethodno bile priznate, da se ponovo registruju u okviru preterano teške procedure kako bi došli do statusa priznate verske grupe", navodi se u izveštaju.
U tekstu se navodi da, "iako ne postoji državna religija, izvestan povlašćeniji položaj imaju Srpska pravoslavna crkva i druge "tradicionalne verske zajednice".
Dodaje se da su policijske istrage slučajeva govora mržnje i vandalizma obično spore i ne izvode se do kraja.
Navodi se i da su u proteklom periodu zabeleženi izolovani slučajevi u kojima su zvaničnici u javnosti iznosili negativne izjave protiv manjinskih verskih grupa.
S druge strane, iako su lideri manjinskih verskih zajednica prijavljivali slučajeve vandalizma, govora mržnje, fizičkih napada i negativnog medijskog izveštavanja, u proteklom periodu je zabeleženo "manje slučajeva društvenog maltretiranja, odnosno diskriminacije na osnovu verske pripadnosti, ubeđenja ili prakse", navodi se u tekstu.
