U uslovima nastave na daljinu, nastavnici koji realizuju nastavu u pokrajini Baden Virtemberg i dalje sa istim elanom i uspehom planiraju i realizuju različite nastavne i vannastavne aktivnosti sa svojim učenicima. Tako su povodom Dana državnosti Republike Srbije aktivnosti bile obogaćene i razvijanjem patriotskih osećanja, jačanjem svesti o svom nacionalnom i kulturnom identitetu. U nedelji koja je prethodila prazniku, širom pokrajine u mestima u kojima se održava dopunska nastava na srpskom jeziku učenici su na časovima sticali nova znanja o istoriji Srbije u periodu Prvog i Drugog srpskog ustanka kroz različite oblasti: o oba ustanka, dinastijama Karađorđevića i Obrenovića, Kneževini Srbiji i njenim državnim obeležjima, kao i o obeležja Republike Srbije. Posle toga su sva svoja stečena znanja pretočili u čestitke i obojili ih bojama ljubavi prema svojoj otadžbini.
Čestitke učenika koje su pisane i crtane perom srca u kome kuca Srbija, inspirisale su nastavnike da đačke radove nastale povodom državnog praznika, objedine u Zbornik. Put od ideje do realizacije, od prvog poteza olovke, preko crteža do objedinjavanja u Zbornik, nije bio lak. Ali, ljubav nastavnika prema deci i pozivu koji obavljaju, njihov nesebični trud i zalaganje, rezultirali su stranicama prepunim dečje radosti i ljubavi prema svojoj zemlji.
Zbornik počinje pismom đaka domovini.
“Draga naša domovino,
u školi su nas učili da se domovina brani lepotom, ljubavlju i znanjem. Mame i tate nam govore da se domovina voli i brani odlaskom kod bake i deke. Učiteljica u srpskoj školi nam uvek kaže da se domovina pre svega voli čuvanjem i negovanjem svog jezika kao našeg najvećeg blaga. Mi to blago čuvamo. Idemo u srpsku školu. Volimo svoj jezik. Slavimo naše praznike i pevamo naše pesme. Učimo našu istoriju. Divimo se našim junacima. I sve to nas podseća na tebe i rađa ljubav prema tebi. Ali, fali nam ovde ipak ono što tu ljubav čini još većom. Mnogo je među nama i onih koji kažu da je tatino i mamino selo lepše i od Štutgarta.
Domovino naša, svu tu ljubav darujemo ti na tvoj veliki praznik. Olovkama, bojicama i maštom smo pisali, crtali i učili samo za tebe. Srećan ti Dan državnosti, naša Srbijo! Vole te tvoji đaci iz srpske škole u pokrajini Baden Virtemberg.”
Posle pisma slede sastavi, crteži i ilustracije na više od 40 strana Zbornika.
Od Novog Sada do Niša
Dragana najviše pati za Kalemegdanom. Kaže da je najsrećnija kad ode tamo. A Jelena samo priča kako svi putevi vode u Niš. Vera uvek dodaje da Jelena to kaže zato što nikada nije bila u Kragujevcu i ne zna kako je to lep grad. A Petar ponosno kaže: “Nema lepšeg grada od Novog Sada!”
Dedina jabuka i bakina pogača
Marku najviše nedostaje jabuka koju je posadio njegov deda. Kaže da nigde nema slađe jabuke. Nikoli fali bakina vruća pogača, a Milici strinina proja. Učiteljica im svima kaže i da su sve te male i velike stvari za kojima pate, takođe ljubav prema domovini.
