Klimatske promene koje poslednjih deceniju i po tresu planetu neće prema ocenama naučnika zaobići Srbiju, za koju se predviđa porast temperature od 7,9 stepeni. Novi Sad će po temperaturama biti nalik Dalasu, a Beograd San Antoniju. To su istraživanja uglednog švajcarskog istraživačkog centra Krauter laba.
Da je ovo realan scenario, potvrđeno je ovih dana jer je naučnike šokirala vest, koja dolazi iz francuskih Alpa – planinar Brajan Mestre otkrio je jezero na visini od 3.400 metara, za koje tvrdi da ranije nije postojalo. Naime, glečer se rastopio nakon toplotnog talasa u centralnoj Evropi u junu – i tako je nastalo jezero. Naučnici upozoravaju da su toplotni talasi postali uobičajeniji u Evropi i da je to povezano sa klimatskim promenama.
– Vreme je da se oglasi alarm. Samo 10 dana ekstremne toplote bilo je dovoljno da se sneg rastopi i formira jezero… Ovo je zaista alarmantno, glečeri širom sveta se tope eksponencijalnom brzinom – istakao je Mestre.
Prema najnovijim istraživanjima, koje je objavio britanski “Gardijan”, do 2050. godine čak 77 odsto gradova proći će kroz dramatične i potencijalno katastrofalne promene. U svakom delu sveta raste mogućnost meteoroloških pojava koje na tom području nisu bile zabeležene, i to za 22 odsto.
Istraživači Krauter laba su zaključili da će do 2050. gradovi severne polulopte, koji trenutno imaju umerenu ili hladnu klimu, u budućnosti klimatski nalikovati gradovima koji su 1.000 kilometara bliže ekvatoru.
Da se klima “klima” upozorava i Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju i kaže da je Balkan još pre tridesetak godina u svetskim istraživanjima označen kao vrela tačka.
– Leto je na globalnom nivou toplije za jedan stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena, što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka. Jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biće učestaliji, a to će uticati na manju proizvodnju hrane – upozorava Đurđević.
Prema njegovim rečima, predviđanja govore da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21. veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje. Leta su, prema rečima ovog stručnjaka, u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, a upozorava da će zbog ovih promena u drugoj polovini 21. veka nestati gotovo 90 odsto bukovih šuma.
– Ako se nastavi postojeći trend klimatskih promena, ljudi će biti ugroženi, rašće broj prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila – objašnjava Đurđević.
Meteorolog RHMZ Nedeljko Todorović kaže da postoje periodi od 30 do 35 godina sa češćom pojavom vrućih leta, pa zatim period od 30 do 35 godina sa hladnijim letima.
– Leto 2012. bilo je rekordno toplo, ali sva naša leta su “tropska”, nema leta da temperatura ne prelazi 30 stepeni, to su tropski dani po klimatološkoj definiciji – navodi Todorović.
Vrela Ljubljana
Banjalučani i Sarajlije imaće u naredne tri decenije klimu baš kao i srpska prestonica nalik onoj u Dalasu u Americi, sa porastom prosečne godišnje temperature između 2,7 i 2,9 stepeni. Slične su prognoze za Zagreb, Skoplje, Prištinu i Podgoricu.
Po prognozama iz istraživanja, do 2050. temperatura će se najviše promeniti u Ljubljani – u najtoplijim mesecima porašće za osam stepeni.
Promene očekuju i ostale evropske gradove – London i Moskva tokom leta biće topliji za šest stepeni.
Nestaju pivo i riba?!
Prema predviđanjima svetskih naučnika, namirnice koje su ugrožene zbog paklenih vrućina i kojima preti nestanak su pivo, kafa, čaj, riba i krompir.
Za 40 godina, Gana i Obala Slonovače očekuju porast prosečne temperature za dodatna dva stepena. Ove dve zemlje su zaslužne za dve trećine izvoza kafe u svetu.
Iako na prvi pogled izgleda da su ribe pošteđene vreline, nije tako. Jedan od razloga za to je sve niži nivo kiseonika u okeanima koji se zagrevaju. Ugljen-dioksid takođe čini morsku vodu kiselijom, što znači da školjkama sve teže raste ljuska.
Francuski rekord
Na jugu Francuske 28. juna ove godine zabeleženo je 45,9 Celzijusovih stepeni, što je oborilo sve rekorde u toj zemlji. Međutim, Evropa nije jedini deo sveta koji se suočava sa izuzetno visokim temperaturama. Indija i Pakistan su od sredine maja pod jednim od najdužih toplotnih talasa u novijoj istoriji.
Tokom juna, temperature u Nju Delhiju porasle su na 48 Celzijusovih stepeni, što je najviša vrednost ikad zabeležena u glavnom gradu Indije, a do 21. juna najmanje 180 ljudi umrlo je zbog previsokih temperatura.
