“Srbija je pobedila, ali, kao i obično, vi to niste primetili”

Monte je odlučio da javno svet poruči da “Srbija je pobedila, ali, kao i obično, vi to niste primetili”.

Monte je, odlučio da se tim povodom obrati na Fejsbuku, a potom je potanko objasnio koja je to zemlja, ističući, na primer, da je to ona zemlja čiji narod nikad ne saginje glavu i koja ne kaže “razumem, gospodine” pred diktatima Zapada.

Prevod njegove objave glasi:

– Srbija je pobedila, zemlja koja je otprilike četiri puta manja od Italije.

Srbija je pobedila, a ima samo osam miliona stanovnika (mnogo manje od Lombardije).

Srbija je pobedila, zemlja sa nižim BDP-om nego siromašna južna Italija.

Srbija je pobedila, ta “mala, prljava i loša” Srbija.

Srbija je pobedila, taj “ološ narod” koji nikada ne saginje glavu.

Srbija je pobedila, bez velikih banaka i osiguranja.

Srbija je pobedila, ona kojoj ne znate ni geografski položaj.

Srbija je pobedila, baš ona “ultranacionalistička i ratoborna”.

Srbija je pobedila, iako još sakuplja krhotine rata koji se nikada nije ni završio.

Srbija je pobedila, a vaši omiljeni novinari objavljuju plačljive članke o pobeđenima, ali bez ikakvih pohvala pobednicima.

Srbija je pobedila, čak i za vas koji ne znate Ivu Andrića.

Srbija je pobedila, ona ista koji je pre mesec dana pobedila i vašu mušku ekipu.

Srbija je pobedila, ona koja nije za vas “ciganska” nacija samo kada vašim timovima daje svoje najbolje sportiste.

Srbija je pobedila igrajući loše, jer da je igrala kao što zna igrati, vaša iluzija bi mnogo kraće trajala.

Srbija je pobedila, za svoje sinove koji su devedesetih prizivali “mir”, a vi ste bili gluvi.

Srbija je pobedila, ona koja je kopala po ruševinama i zakopavala leševe dok ste gledali televizijske dnevnike u kojima su u nju upirali prstom.

Srbija je pobedila, ona čiju ste decu, koja su bežala od rata, prihvatali samo zato što vam je bila potrebna radna snaga.

Srbija je pobedila, suviše praznih džepova da bi zaslužila vašu pažnju.

Srbija je pobedila, ona Srbija Novaka Đokovića.

Srbija je pobedila, ona koja ne kaže “razumem, gospodine” pred diktatima Zapada.

Srbija je pobedila, za svoju univerzitetski obrazovanu decu koja su čekala, devedesetih godina, po tri sata u redu da bi imala priliku da kažu telefonom “mama … dobro sam”.

Srbija je pobedila, ona čije su se novčanice od večeri do jutra pretvarale u bezvredni papir.

Srbija je pobedila, ona Srbija beogradskih dečaka koji su, kada čuju sirenu, bežali kući u nadi da bomba neće pasti na njihovu zgradu.

Srbija je pobedila za tebe, koji ne propuštaš priliku da kažeš “svi su oni ultranacionalisti”, a onda se ljutiš kada u inostranstvu povezuju Italiju s mafijom i mandolinom.

Srbija je pobedila i za vas koji mislite da vojnička ruka generala Mladića predstavlja celi narod, a da Musolinijeva ruka … nije takva.

Srbija je pobedila, ona koja spaja ručak s večerom.

Srbija je pobedila, optužena da bira ultranacionalističke političare od strane onih koji primećuju da u njihovom nacionalnom timu igraju crne devojke, čime izražavaju svoj rasizam.

Srbija je pobedila, ona koja neće da trampi sebe za počasti.

Srbija je pobedila, a vi preuveličavate srebrnu medalju italijanskih mladih i zaslužnih devojaka.

Srbija je pobedila, ali, kao i obično, vi to niste primetili! – istakao je na italijanskom Mauricio Monte, preveo književnik i književni prevodilac Dragan Mraović.