Srbija između Istoka i Zapada

0

Samo to je još nedostajalo Srbiji – rat u Ukrajini. Kao da nemaju već dovoljno svojih briga: posledice rata 90-ih, ekonomsku bedu, nepotizam i korupciju. Ali ukrajinska kriza je sveprisutna u Srbiji, piše nemački dnevnik "TAC".
"Sve češće se iz Brisela i Vašingtona čuje da bi Beograd u najmanju ruku trebalo da učestvuje u sankcijama protiv Rusije ako već želi da postane deo EU. Uprkos svim deklaracijama slovensko-pravoslavne ljubavi iz Moskve je upućena tiha i nepogrešiva opomena srpskoj vladi". Ako Srbija Rusiji izrekne sankcije, bilo bi to "pucanje sebi u koleno", rekao je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin. Samo jedan "politički samoubica" bi doveo u pitanje rusko-srpsko strateško partnerstvo potpisano pre samo godinu dana, prenosi dalje "TAC".
Premijer Srbije Aleksandar Vučić pokušava da balansira između Istoka i Zapada. Kao mantru stalno ponavlja da Srbija, iako priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim, ipak nema nameru da nameće bilo kakve sankcije Rusiji. Da razum Srbiju vodi u Evropu, ali da srce kuca za Rusiju, vidi se kada Vučić sa ljubavlju govori o "našim Rusima" , konstatuje "TAC".
A Rusi su veoma prisutni, napominje se dalje i kao prvo navodi primer ruskog Gazproma, koji je kupio srpskog naftnog monopolistu NIS, gde ima tržišni udeo veći od 40 odsto.
Gasovod Južni tok će prolaziti kroz Srbiju, investicija od 2 milijarde evra, što je kritikovala Komisija EU. Rusija je Srbiji odobrila kredit od 800 miliona dolara za modernizaciju železnice, kao i dva kredita od 200 i 500 miliona dolara za konsolidaciju budžeta. Na aerodromu u Nišu Rusija je za 20 miliona dolara izgradila bazu za humanitarne svrhe, koju je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu posetio nekoliko puta. Obe zemlje uspešno sarađuju u sektoru odbrane. Sa privredom u opadanju i rastućom nezaposlenosti od oko 27 odsto, Srbija je egzistencijalno upućena na rusku podršku.
Ovaj list naglašava da je Srbija jedina evropska zemlja izvan Zajednice nezavisnih država koja je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom.
Sporazum je već 14 godina na snazi, ali sada u vreme embarga izaziva veliku pažnju.
I pored toga, Rusija je posle Italije, Nemačke i Bosne i Hercegovine prošle godine bila tek četvrto izvozno tržište Srbije. U Rusiju je Srbija isporučila robu za 1,65 milijardi dolara, uglavnom proizvode za građevinsku industriju, automobilske gume, čarape, lekove i jabuke, zaključuje "TAC".

 

Optimizam bez pokrića
Iako ministar trgovine Rasim Ljajić sada vidi priliku da srpska poljoprivreda više izvozi u Rusiju, to zvuči kao profesionalni optimizam, piše ovaj dnevnik. Jer, Rusija bi kupila svo voće, povrće, meso i mleko iz Srbije, ali Srbija ne može da poveća poljoprivrednu proizvodnju u doglednoj budućnosti. Pored toga, katastrofalna poplava u maju je nanela veliku štetu poljoprivredi. Ekonomski stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će firme iz EU zaobići sankcije protiv Rusije preko Srbije, kako su izvestili srpski mediji.
Rusija je i do sada striktno pazila da se prilikom uvoza iz Srbije zaista radi o proizvodima "Made in Serbia"
.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here