Skoro 20 godina bespravne seče šume uz administrativnu liniju Srbije i Kosova nanelo je Srbiji štetu veću od 2,5 milijarde dinara, pokazuju podaci do kojih je došao CINS. Problem uništavanja šuma na ovom području ne jenjava, a Vlada Srbije planira da sanira štetu do 2021. godine – ako bude bezbedno.
– Strah i neizvesnost su prisutni prilikom svakog izlaska na teren. Veoma često se čuju i rafali iz vatrenog oružja kojima se naoružane šumokradice služe kako bi zaplašile svakog ko se nađe u njihovoj blizini – objašnjava inženjer šumarstva Dejan Miletić stanje blizu administrativne linije Srbije i Kosova.
Miletić radi u preduzeću Srbijašume, a prema njihovim podacima tokom akcija na suzbijanju ilegalne seče dolazilo je do oružanih napada, hapšenja šumokradica i oduzimanja traktora, konja sa zapregom, motornih testera, sekira.
– Cilj je sprečiti seču, jer drva koja poseku odmah obrade i prodaju. Bespravno posečena stabla se brzo prerađuju i transportuju na teritoriju KiM, gde se u blizini administrativne linije nalazi veliki broj pilana za preradu drveta – tvrdi Miletić i dodaje da šumokradice koriste postojeće šumske puteve, ali često prave i nove.
Osim toga, pre izlaska na teren često šalju tzv. izvidnice koje proveravaju prisustvo policije i šumara:
– Na terenu nailazimo i na obeležene markacije i prepreke na putu u vidu grana, stabala ili kamenja u cilju provere da li neko koristi taj put – opisuje Miletić.
Vidno zabrinut za bezbednost i ekološku i ekonomsku štetu koju uzrokuje seča, Miletić dodaje: „Između 50 i 100 godina će biti potrebno da se šuma oporavi, uz svu našu negu”.
Problem bespravne seče šuma u takozvanoj kopnenoj zoni bezbednosti traje decenijama i pričinjava veliku štetu Srbiji, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Najugroženiji Leskovac, Vranje i Leposavić
Prema planu Srbijašuma za obnovu oštećenih područja, najviše stabala posečeno je na teritoriji gradova i opština koje se nalaze na jugu Srbije: Leskovca – preko 241 hiljade metara kubnih drva, i Vranja gde je seča oko 221 hiljade metara kubnih proizvela štetu koja prevazilazi milijardu dinara, pre svega na lokalitetima Zarbinske i Trnovačke reke.
Što se tiče teritorija koje se nalaze uz severni deo Kosova najugroženije su Mojstirske šume u okviru šumskog gazdinstva Raška.
Prema podacima koje je kosovska policija dostavila CINS-u, na udaru je opština Leposavić gde većinski žive Srbi. Sa druge strane administrativne linije ova opština se naslanja na Novi Pazar i Rašku, a obuhvata deo planine Kopaonik kao i nekoliko brda na kojima se dešavaju krađe šume.
Za oko 10 godina policija je identifikovala 56 slučajeva ilegalne seče, procesuirane su 82 osobe, dok je u pet slučajeva nepoznato ko je posekao šumu.
Prema podacima Srbijašuma, u proteklih 20 godina je na ovoj teritoriji ilegalnom sečom nestalo oko 636 hiljada metara kubnih šuma, i time oštetilo državu za više od 2,5 milijarde dinara. Samo do kraja oktobra 2019. posečeno je drveće vredno 74,5 miliona dinara.
Seku stabla i odvoze na Kosovo
Naime, od 1999. Srbijašume ne mogu da spreče bespravnu seču u državnim šumama na teritoriji oko administrativne linije jer im je pristup ograničen. Od tada ovo preduzeće faktički ne upravlja gazdinstvima na teritoriji Kosova koje je u nadležnosti kosovskih institucija. Šumari ovog preduzeća, koji treba da čuvaju i održavaju šume, nemaju mogućnost da slobodno pristupe najvećem delu teritorije oko administrativne linije.
Šumokradice to koriste i bespravno seku i odvoze stabla na teritoriju Kosova, tvrdi Miletić. Zbog oružanih napada šumokradica, radnici Srbijašuma u ove oblasti idu samo uz pratnju policije i vojske.
– Rešavanje problema dodatno komplikuje odnos Srbije i Kosova i nemogućnost institucija kao što je policija da zajedno rade na sprečavanju kriminala -ukazuje poručnik kosovske policije Branislav Radović, nadležan za region četiri opštine na severu Kosova.
„Sigurno da bi (bilo) efikasnije i bolje, tako da ne bi moglo da se beži ni tamo ni ovamo, gde god odu oni su kriminalci, oni su ljudi koji nam uništavaju okolinu radi pribavljanja protivpravne koristi, znači verovatno prodaja drva. Njega nije briga što je on ostavio tamo, kako kažu naši stari „utrinu“, mesto gde je sve golo i pusto”, smatra Radović.
CINS je ranije pisao kako kriminalci često koriste pravni vakuum da pobegnu na jednu ili drugu teritoriju i izbegnu hapšenje.
Vlada Srbije ima plan, ali…
S obzirom na dimenzije bespravne seče na ovoj teritoriji, koja ima i karakter pustošenja šuma, u julu ove godine Vlada Srbije je usvojila plan koji bi do 2021. trebalo da sanira izgubljeno šumsko bogatstvo.
Plan predviđa da Srbijašume u 2019. godini krenu u seču stabala koja su spremna za seču i sadnju novih sadnica na delovima gde je šuma već posečena, a troškovi čitavog procesa koštaće više od 2,26 milijardi dinara.
– Mi smo počeli, ali realizacija ovog plana isključivo zavisi od bezbedonosne situacije – kaže Miletić.
Zato plan predviđa obaveznu zaštitu šumara, odnosno konstantno prisustvo policije ili vojske. Ukoliko obilazak terena ne bude bezbedan za šumare – plan se neće sprovoditi.
“2,5 milijarde dinara” То није ништа. Српски политичари ризикују да Србија изгуби будућност због шиптарског Косова. Можда би било од помоћи ако Вучић оде у Тирану и Рами поклони једну икону.
***Доста нам је братства-јединства са балканским идиотима***
pokusajte zaci u sume sa one strane ,,granice,, pa kako prodjete tako im vracajte. mande te se slati tamo goloruke, vec tenkove i transportere, samo jedan u beogradu ostavite.
dozvolili ste im secu a pucanjem u vis plasili vrane.
ma recite koliko uzimate po metru.